Evropska komisija uvrstila je projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto na listu strateških rudarskih projekata van teritorije EU, ignorišući višegodišnje protivljenje građana Srbije i stručne javnosti. Odluka, koja dolazi usred masovnih studentskih, ali i građanskih, protesta u Beogradu i drugim gradovima, jasno pokazuje dvostruke standarde Brisela: dok se EU deklarativno zalaže za vladavinu prava, demokratiju i održivost, u praksi podržava autokratski režim Aleksandra Vučića i kontroverzni rudarski projekat koji lokalna zajednica uglavnom odbacuje.
U okviru Akta o kritičnim sirovinama (CRMA), Evropska komisija je odabrala 13 strateških projekata u trećim zemljama, među kojima se našao i rudnik litijuma i bora u dolini rijeke Jadar. Projekat vodi ćerka-firma Rio Tinta – Rio Sava Exploration d.o.o., a cilj je obezbjeđivanje litijuma za evropsku elektroindustriju i energetsku tranziciju.
Za Brisel, Srbija je postala “pogodno tlo” za prljave poslove – dovoljno blizu da bude dio evropske zone uticaja, ali dovoljno van da se na nju ne primjenjuju isti standardi zaštite životne sredine i prava građana.
Sprovođenje volje naroda – ali ne u Srbiji
Podsjećamo, projekat „Jadar“ već godinama izaziva duboke podjele u srpskom društvu. Nakon talasa protesta 2021. i 2022. godine, tadašnja Vlada Srbije donijela je odluku o ukidanju prostornog plana i povlačenju svih dozvola za Rio Tinto. Ipak, 2023. godine, nakon što je Ustavni sud tu odluku ocijenio neustavnom, vlast je polako “oživljavala” ovaj projekat, a Evropska unija se nije libila da tome pruži punu podršku. Potpisivanjem Memoranduma o razumijevanju o održivim sirovinama između Srbije i EU, Brisel je jasno pokazao da mu je litijum važniji od demokratskih procesa i zaštite stanovništva.
Nebojša Petković, predstavnik udruženja Ne damo Jadar, u izjavi za portal Gerila.info, ističe da ova odluka EU predstavlja ništa drugo do formalizaciju korporativnih interesa pod maskom evropskih vrijednosti.
„Ova vijest za nas konkretno ne znači baš ništa, ali kompaniji omogućava lakši pristup novcu za finansiranje projekta. Bili smo svjesni da će se ovo desiti kad-tad, jer nam je odavno jasno da je EU odstupila od svojih izvornih vrijednosti i postala zastupnik korporativnih interesa i interesa svojih vodećih članica. Oni ne uvažavaju stav građana Srbije, naših naučnika, lokalne zajednice, ali mi to nismo ni očekivali”, kaže Petković u razgovoru za naš portal.
Petković je dodao da je posebno problematično što se još uvijek ne zna ko je iz vlasti Srbije dao formalnu saglasnost za uključivanje projekta „Jadar“ na listu EU:
„Važan je i podatak da ovo nije moglo da se desi bez saglasnosti države Srbije, ali mi još uvijek ne znamo ko je to potpisao. Naša borba se nastavlja, vjerujem uz još veću podršku naroda, jer su maske pale, pa je narodu valjda jasnije da su priče o tzv. obojenoj revoluciji smiješne, jer je iz ovog primjera očigledno da režim u Srbiji i EU savršeno funkcionišu, a da je sve ovo što dolazi kao navodna podrška protestima iz EU – u stvari samo prazna priča. Nisam protiv EU integracija, ali ovo što oni rade posljednjih godina je – najblaže rečeno – sramota.“
Ekološki aktivisti: „Nećemo da budemo evropska litijumska kolonija“
Odluka Evropske komisije naišla je na oštre reakcije i među drugim akterima. Zlatko Kokanović, takođe iz udruženja Ne damo Jadar, izjavio je za portal Zelena Srbija da „Evropa licemjerno promoviše vrijednosti koje u praksi brutalno krši“:
„To je sasvim licemjerno od jedne Evrope koja se zalaže za vladavinu prava, demokratiju, slobodu govora, zdravu životnu sredinu i čist vazduh, vodu i zemlju. Oni bi da nauštrb našeg zdravlja i zdravlja naše djece uzmu naš litijum i od nas naprave deponiju da bi oni zdravo živjeli.“
Kokanović podsjeća da projekti poput ovog ne postoje u gusto naseljenim i razvijenim dijelovima EU, poput Njemačke, gdje litijumski projekat Zinnwald nije uvršten na listu, dok s druge strane granice, u Češkoj – jeste.
„Jasno je ko je pogodan za rudarenje, a ko za benefite“, zaključuje Kokanović.
Maskiranje kolonijalne logike zelenim rječnikom
Evropska komisija tvrdi da su svi odabrani projekti „u skladu sa visokim ekološkim i društvenim standardima“, no primjeri iz prakse govore drugačije. U zemljama poput Zambije, Brazila i Kazahstana – takođe na listi – međunarodne kompanije ostavljaju pustoš i siromaštvo iza sebe. Srbija, kao zemlja sa oslabljenim institucijama, korumpiranim sistemom i represivnom političkom klimom, predstavlja savršenog domaćina za sličan scenario.
U trenutku kada se u Beogradu i drugim gradovima odvijaju najmasovniji studentski, odnosno građanski, protesti od 5. oktobra 2000. godine, Evropska komisija šalje poruku da joj je važniji litijum nego sloboda, ekologija i volja građana. Ova odluka razotkriva duboko ukorijenjeni raskorak između riječi i djela evropske politike prema zemljama kandidatkama.
Brisel ovom odlukom ne samo da podriva sopstvene vrijednosti već i pruža direktnu političku podršku režimu koji sistematski guši slobodu govora, medija i izražavanja u Srbiji. U očima građana koji se bore za sopstvena prava i zdravu životnu sredinu, Evropska unija gubi kredibilitet – ne zbog litijuma, već zbog načina na koji pristaje da ga dobije.
Jer ako litijum postaje valuta koja kupuje ćutanje Brisela na represiju, onda evropski put više nije put demokratskih vrijednosti, već ruta za izvoz sirovina – bez pitanja, bez saglasnosti, bez poštovanja.
Dejan Rakita / GERILA
