Samo 163 miliona evra od milijardu evra hitne pomoći koju je osigurala Evropska komisija može se dokazano povezati s rješavanjem uzroka energetske krize i unapređenjem Zelene agende za Zapadni Balkan, pokazuje novi izvještaj CEE Bankwatch Networka. Više od dvije godine nakon što je najveći dio sredstava isplaćen, većina potrošnje i rezultata i dalje se ne može pratiti putem javno dostupnih izvora.
Najavljen u novembru 2022. godine, Energetski paket podrške EU za Zapadni Balkan imao je za cilj ublažavanje neposrednih posljedica energetske krize i ubrzavanje energetske tranzicije. Putem Investicijskog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) trebalo je biti dodijeljeno 500 miliona evra, dok je druga polovina predstavljala budžetsku podršku za pomoć ranjivim porodicama i malim preduzećima.
Između februara i maja 2023. godine isplaćeno je 90 posto sredstava budžetske podrške, dok je ostatak planiran nakon usvajanja akcionih planova. Praćenje se trebalo vršiti putem indikatora, a ne direktne potrošnje. Komisija je objavila „indikativne“ planove 2022. godine, ali konačne verzije za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Sjevernu Makedoniju izgleda da nisu dostupne online.
Kratkoročne subvencije za račune za električnu energiju dominirale su nacrtima planova, ali s nejasnim rezultatima. U Albaniji, podrška je pokrivala samo postojeće mjere, dok su Crna Gora i Srbija dale jednokratne isplate bez dugoročnog efekta. Sjeverna Makedonija je subvencionisala račune svih domaćinstava putem transfera državnom preduzeću ESM, umjesto da pomogne najugroženijima.
Crna Gora i Srbija takođe su uključile mjere „energetske sigurnosti“ u svoje akcione planove, uključujući direktne subvencije za fosilna goriva kroz kupovinu zaliha nafte.
Sve zemlje su planirale podsticaje za izolaciju, efikasne sisteme grijanja i/ili male obnovljive izvore energije, ali samo Bosna i Hercegovina i Kosovo su objavili značajne informacije o napretku. Od ukupno 500 miliona evra budžetske podrške, Bankwatch je mogao potvrditi da je samo 41,1 milion evra doprinio održivoj energetskoj tranziciji.
„Nedostatak javno dostupnih informacija o energetskom paketu pomoći EU za Zapadni Balkan je nevjerovatan. Fondovi zasnovani na indikatorima, koji se uvode na brzinu, postaju uobičajena praksa Komisije u regionu, ali bez jasnih planova potrošnje, javnih konsultacija, redovnih izvještaja i odgovornosti, milijarde evra javnog novca su u opasnosti da budu uzalud potrošene”, izjavila je Pippa Gallop, stručnjakinja za energetsku politiku Jugoistočne Evrope pri Bankwatchu.
Davor Pehchevski, regionalni koordinator za energiju pri Bankwatchu, rekao je da je glavna energetska kriza odavno prošla, i da je krajnje vrijeme da vlade i Komisija odgovore na pitanje od milijardu evra: šta je urađeno i šta je postignuto?
“U regionu poznatom po nepotizmu i korupciji, nevjerovatno je da je toliko sredstava isplaćeno unaprijed, bez skoro ikakvih uslova. Očekujemo temeljnu evaluaciju paketa što je prije moguće, uz uključivanje svih relevantnih aktera i javnu dostupnost rezultata”, izjavio je Pehchevski.
