Otvaranjem Audio-vizuelnog centra Republike Srpske dobili smo sistem koji je postavljen i koji omogućava da se kod nas stvarno snimaju filmovi. Snimanje „32. decembra“ više je bilo incident. Sada sve više imamo kratkih filmova i sve je više i više ljudi uključeno u tu industriju. Dobićemo i prvi dugometražni igrani film koji je finansirao Audio-vizuelni centar.
Ovo je u podkastu portala GERILA rekao reditelj i profesor režije na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci Saša Hajduković čija je serija „Tvrđava“ nedavno prikazana na RTS-u.
„U srednjoj školi sam pomislio da idem da studiram u Beč, ali nismo imali para. Upisao sam Akedemiju u Banjoj Luci. Mislim da je moja klasa zapravo druga ili treća klasa koja je uopšte upisana. U trećem razredu srednje škole sam „prelomio“ i odlučio da je režija moj poziv“, kazao je Hajduković.
On dodaje da je traženja para za snimanje filma uvijek mučno i kaže da se s tom mučninom dugo borio. Ali, sada se pomirio i sa tim. Nedostatak sredstava i vremena uvijek prati snimanje filma. Nema reditelja na svijetu koji je rekao da ima dovoljno para i vremena.
„Dešava se i to, ali uvijek postoje neke poteškoće. Svaki proces ima svoje izazove. I svaki ima svoj ritam koji je potpuno drugačiji. To je malo čudno kod filma i kod reditelja. Postoji s jedne strane jedan veoma introvertan život u smislu pisanja, analize scenarija, knjige snimanja, gledanja filmova, analize karaktera i likova, obilazaka lokacija. A sa druge strane se nalazi jedan ekstremno turbulentan period i nešto što od tebe zahtijeva da budeš veoma ekstrovertan čovjek, jer si 14-15 sati okružen ljudima“, istakao je Hajduković.
Na setu se, kaže Hajduković, uvijek dešavaju nepredviđene stvari: kamera ne može da se postavi tamo gdje je reditelj zamislio da bi trebalo da stoji, otkaže tehnike, počne kiša… Razne stvari mogu da se dese, ali mogu da se dese i neke lijepe stvari. Na setu, tvrdi on, treba biti otvoren.
„Čini mi se da nekako treba da osjetimo to vrijeme i zajedništvo. Reditelj je neko ko treba da ima odgovor i rješenja za sve. Što si spremniji, to je prostor za improvizaciju veći. Ako znamo šta je šta, onda možemo da se igramo. Improvizacija dolazi kada znamo sve što treba da znamo. Ukoliko reditelj nije spreman, onda to nije improvizacija, nego ti, druže, nemaš pojma šta radiš“, rekao je Hajduković.
Hajduković je radio sa mnogim glumcima, ali ni za jednoga ne govori da spada u kategoriju „teškog“ glumca. Ipak, za Petra Božovića, koji je igrao u „Mesu“, reći će da je težak „i kao čovjek i kao komunista“.
„Samo gledaš da to bude tačno. Sve te stvari koje se dešavaju sa strane se dešavaju, pa se dešavaju. Reditelj gleda da li ima scenu ili nema scenu. Na kraju je bitno ono što se snimi. I onda samo idemo dalje“, priča Hajduković.
Prije „Tvrđave“ Hajduković je snimio „Banjolučku trilogiju“ – serije „Meso“, „Kožu“ i „Kosti“. Postavlja se pitanje koliko mu je teško bilo snimati „geografiju“ koja nije njegova, odnosno koliko je bilo lako ili teško preći iz Banje Luke u Knin.
„Taj poziv je došao dok smo spremali nešto potpuno drugo. Bila mi je nova produkcija, novi direktor fotografije, nova tehnika… Sve je dosta veće i ‘epskije’ od onoga što sam navikao da radim. S druge strane, bavio sam se samo režijom. Tekst je bio fenomenalan. Supruga je pristala da nestanem na godinu-godinu i po dana“, rekao je Hajduković.
Goran Dakić
