Podrška građana Bosne i Hercegovine članstvu u Evropskoj uniji porasla je na 74,4 odsto, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je provela Direkcija za evropske integracije.
U odnosu na prošlu godinu, broj građana koji bi na referendumu glasali za ulazak BiH u EU povećan je za 4,5 procentnih poena, dok je broj protivnika članstva smanjen za 5,1 odsto.
Istraživanje je provedeno od 23. aprila do 13. maja ove godine CATI metodom, na uzorku od 1.200 ispitanika reprezentativnom za cijelu Bosnu i Hercegovinu.
Rezultati pokazuju da bi gotovo tri četvrtine građana podržalo ulazak zemlje u Evropsku uniju kada bi se referendum održao danas. Podrška je i dalje najveća u Federaciji BiH, gdje bi za članstvo glasalo 86,1 odsto ispitanika, dok je u Brčko distriktu podrška 74,7 odsto.
U Republici Srpskoj za ulazak BiH u EU izjasnilo se 54,1 odsto građana, što pokazuje da i u ovom entitetu većina ispitanika podržava evropski put zemlje.
Mir i stabilnost ispred ekonomskih razloga
Za najveći broj ispitanika glavni razlog podrške članstvu BiH u Evropskoj uniji nije ekonomija, već uvjerenje da EU predstavlja garanciju trajnog mira i političke stabilnosti.
Taj odgovor navelo je 38,4 odsto građana. Slijedi povećanje slobode kretanja ljudi, robe i kapitala sa 34,5 odsto, dok je poštivanje zakona i propisa treći najčešće navođeni razlog podrške evropskim integracijama.
S druge strane, među građanima koji se protive članstvu najčešće su izraženi strahovi od povećanja troškova života i poreza. Dio ispitanika kao razlog navodi i mogućnost daljeg iseljavanja stanovništva, kao i bojazan od gubitka kulturnih posebnosti i dodatne birokratizacije društva.
Borba protiv korupcije ostaje prioritet
Istraživanje pokazuje da građani pitanje evropskih integracija snažno povezuju sa unutrašnjim reformama. Na pitanje koja bi reforma najviše unaprijedila njihov svakodnevni život, čak 44,8 odsto ispitanika navelo je borbu protiv korupcije.
Znatno iza tog odgovora nalaze se smanjenje poreskih opterećenja na rad i uklanjanje prepreka zapošljavanju, reforma socijalnog sistema, reforma sudova i tužilaštava te reforma javne uprave.
Ovi rezultati ukazuju da građani evropske integracije ne posmatraju samo kao spoljnopolitički cilj, već prije svega kroz očekivanje konkretnih promjena koje bi mogle poboljšati kvalitet života i funkcionisanje institucija.
Većina smatra da evropski put nema alternativu
Više od polovine ispitanika, njih 51,2 odsto, smatra da evropski put Bosne i Hercegovine nema alternativu. Istovremeno, polovina građana vjeruje da će Evropska unija uspjeti da očuva unutrašnju stabilnost i nastavi proces proširenja.
Kada je riječ o očekivanjima u vezi sa članstvom, 33,9 odsto građana smatra da bi BiH mogla postati članica Evropske unije u roku od deset godina.
Građani takođe vjeruju da bi najveću korist od članstva imali mladi ljudi. Gotovo polovina ispitanika navela je upravo mlade kao grupu koja bi najviše profitirala od ulaska zemlje u EU, dok većina građana i dalje prepoznaje Evropsku uniju kao najvećeg donatora sredstava BiH.
Politizacija najveća prepreka integracijama
Iako podrška članstvu raste, građani smatraju da proces evropskih integracija i dalje usporavaju brojni problemi. Kao najveću prepreku ispitanici navode politizaciju procesa integrisanja, što je odgovorilo 33,9 odsto građana.
Među najčešće navođenim preprekama su i nespremnost domaćih aktera na promjene, trenutno stanje unutar Evropske unije, nedovoljno razumijevanje samog procesa integracija te objektivne prepreke koje usporavaju napredak zemlje prema članstvu.
Bosna i Hercegovina je u martu 2024. godine dobila zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, ali će napredak ka punopravnom članstvu zavisiti od provođenja reformi koje Brisel očekuje od domaćih institucija.
Najnovije istraživanje pokazuje da građani, uprkos političkim krizama i sporom reformskom procesu, i dalje u velikoj mjeri podržavaju evropski put zemlje i od njega očekuju stabilnije institucije, efikasniju borbu protiv korupcije i bolji životni standard.
