DRUŠTVOKOLUMNENASLOVNA

Miting i kontramiting: Šta reći? Koju posluku porati?

Kome? Onima koji vide a ne čuju, a slušaju, koji gledaju a ne čuju, ne vide… Ovo se mora u montaži srediti. Ali, nažalost, nema dovoljno dobre montaže koja može srediti ono što su zabrljali oni koji su narodu po ko zna koji put uvaljivali “muda pod bubrege”. U ovoj napaćenoj, od boga zaboravljenoj zemlji, nema dovoljno mudrih koji mogu otpetljati ono što su zapetljale budale koje nas vode decenijama.

Odakle početi? Da li, prije svega, da se pretvaramo da živimo u normalnoj zemlji pa da kritikujemo “neprimjereno ponašanje” u skupštini? Jer, bože moj, stvarno ne priliči uglađenim i uviđajnim predstavnicima još uglađenijeg i uviđajnijeg naroda da huču, buču i lupaju šamare u nečemu što bi trebalo predstavljati najvišu instancu u jednom demokratskom društvu. S posebnim naglaskom na “demokratsko društvo”. Ili da se totalno zanesemo, “okrenemo ringišpil u našoj glavi”, i zgrozimo kako se, za ime boga, moglo dogoditi onako nešto? Zar je moguće? Strašno! I onda je mrmot zavio čokoladu u foliju.

A čokolada je odavno pokvarena. Štaviše, napravljena je pokvarena. Od pokvarenog mlijeka i trulog kakaa. Trulež je usađena u temelje ove, ovog, šta god bilo. I dalje se pretvaramo. Živimo paralelnu stvarnost. Paralelni univerzum u glavama. Protjerali smo logiku, uništili smo razum. I još se pitamo kako se i zašto sve ovo događa?!

Umjesto da su na “smetlištu istorije”, narodu sa bina podvikuju “vampiri prošlosti”. S druge strane, “vampiri u čokoladnoj foliji”, nude nešto drugačije, a isto, odnosno isto podvode pod drugačije. Jer, kako bi i moglo drugačije jer su oni drugi toliko gledali ove prve da ne znaju drugačije, a ovi prvi su nastali od onih drugih. Jasno? Naravno da je jasno, kao i suština ona dva protesta juče.

Da kojim slučajem neki putnik namjernik iz drugog univerzuma, npr. iz Danske, nabasa na ovu pripizdinu, ne bi mogao najbolje povezati ko za koga navija, ko je s kim a protiv koga, ko je kome pristavio, i zašto se stanovnici ovog apendiksa uopšte glođu za kost koja je davno oglodana. Osim ako se ne glođu da bi oni koji su oglodali kost mogli na miru da vare. Plemenito od njih. Ne daj bože da oni što su oglodali sve što se moglo oglodati štucnu. Gluvo bilo. Čeka se samo da podrignu, a ako bude sreće i malo bljucnu. Hranite konje da bi i vrapci mogli da jedu!

A ergela se, bogami, uvećala. Ržu li ržu na sve strane. Nije im mrska ni entitetska ni državna zob. A magarci oko njih njaču iz sveg glasa. Ali, najveći magarci smo mi koji mislimo da od ove štale može nastati dostojanstva vrijedan dom.

Comment here