Banjalučka muzička scena dobila je izdanje kakvo je, po priznanju samih autora, čekala decenijama. Gramofonska kompilacija „Na rubu igle“, objavljena u izdanju kuće „Deveta dimenzija“, okupila je trinaest aktivnih bendova i autora iz Banjaluke i na jednom vinilu sačuvala presjek onoga što danas predstavlja najživlji dio gradskog rock, pank, metal i alternativnog zvuka.
Ploča je zvanično promovisana u nedjelju, 7. decembra, u Domu omladine, na završnoj večeri osmog izdanja Međunarodnog salona stripa „Deveta dimenzija“. Time je izdavač, do sada prepoznat po stripovima, zvanično ušao i u muzičko izdavaštvo – i to prvim vinilnim izdanjem.
Na ploči se nalaze bendovi „Uvijek drugi“, „Aberdar“, „Subverzija“, „Revolt“, „Sopot“, „Bez rikverca“, „Klapan“, „Balkan Express“, „Charna“, „B strana“, „Komo“, te autori Petar Bilbija i Rajko Makac Vuković – ukupno 44 minute muzike raspoređene na dvije strane vinila.
Urednik izdanja i predsjednik „Devete dimenzije“ Zoran Pejić kaže da je ideja za ploču nastala „usput“, dok su radili na muzičkoj ediciji izdavačke kuće i objavi biografije Ričija Blekmora, ali se vrlo brzo pretvorila u ozbiljan zadatak.
„Ovim vinilom htjeli smo da ovjekovječimo trenutak u kome živimo, jer je on odjek jednog vremena koji govori da Banjaluka u sebi ima veliki muzički potencijal koji je sada zabilježen i na ovoj gramofonskoj ploči“, objašnjava Pejić.
Dodaje da oznaka na ploči 13/33 ima vrlo konkretno značenje: prvi put se na jednom vinilu na 33 obrtaja može slušati 13 aktivnih banjalučkih bendova.
Pejić naglašava da je osnovni uslov za učešće bio jednostavan – da su bendovi aktivni i da iza sebe imaju najmanje jedan album:
„Cilj nam je bio da afirmišemo banjalučke bendove, aktivne autore koji rade i koji iza sebe imaju najmanje jedan snimljen album, ali na vinilu, kao jednom malo klasičnijem načinu izdavaštva. To smo i uspjeli.“
Od ideje do vinila: registracija, štampa u Austriji, 22 minute po strani
Na papiru, ideja zvuči jednostavno: izabrati bendove, skupiti pjesme, složiti kompilaciju. U praksi, to je značilo višemjesečan logistički posao.
Pejić pojašnjava da je projekat trajao oko osam mjeseci – od prve ideje do gotove ploče. „Moram pohvaliti sve članove 13 bendova koji su na ploči, bili su izuzetno kooperativni, niko nije pravio problem, brzo smo se povezali, svima se dopala ideja i vrlo brzo smo skupili pjesme potrebne za kompletan album“, kaže on.
Teži dio bio je tehnički: registracija udruženja za tu djelatnost, izbor mjesta štampe, prevodilac za njemački jezik (jer je ploča štampana u Austriji), usaglašavanje ugovora koje su potpisali svi učesnici. Svi uključeni u projekat radili su volonterski.
Ograničenje vinilnog formata diktiralo je i konačan broj izvođača:
„Na jednu stranu gramofonske ploče stane 22 minuta muzike, što nas je ograničilo na ukupno 44 minuta. I jednu i drugu stranu smo, žargonski rečeno, malo i probili – otprilike oko 24 minute traje i jedna i druga strana – pa je trebalo pažljivo upakovati materijal“, kaže Pejić, uz napomenu da je „dupli vinil“ bio prirodno rješenje, ali finansijski trenutno neizvodivo.
„Na rubu igle“: vinil kao dokument jednog vremena
Iako „Deveta dimenzija“ dolazi iz strip svijeta, Pejić naglašava da je logičan nastavak bila muzička edicija – prvo Blekmorova biografija, a zatim i gramofonska ploča. Dizajn vinila radio je Dejan Šijuk, fotografije bendova potpisuje Bojan Crnokrak, a sam naziv „Na rubu igle“ nastao je iz želje da naslov bude čvrsto vezan za Banjaluku, ali i da nosi simboliku rock mitologije.
Paralelni naziv koji je bio u igri bio je „13 kroz 33 – Banjaluka“. „‘13 kroz 33’ znači 13 bendova na 33 obrtaja u minutu. Naravno, tu se mogu izvoditi razne druge teorije: Nikola Tesla je volio broj tri, Isus Hrist je stradao u 33. godini, a malo ko zna da ljudska kičma ima 33 pršljena. Ukratko, jedna raznovrsna i duboka simbolika“, kaže Pejić uz osmijeh.
Sam izdavač ploče ovako opisuje ideju iza kompilacije: vinil nije samo nosač zvuka, već „dokument jednog vremena“, presjek onoga što se trenutno dešava u gradu – od bazičnog rocka i hardcorea, preko metala i punka, do elektronike i akustičnih kantautora. Zajedničko svima: aktivni su i imaju ozbiljan autorski rad iza sebe.
Od panka do elektronike: raznolika Banjaluka na jednom vinilu
Na A strani ploče nalaze se pjesme bendova „Uvijek drugi“, „Aberdar“, „Subverzija“, „Revolt“, „Sopot“, „Bez rikverca“ i „Klapan“. B stranu čine „Balkan Ekspres“, „Charna“, „B strana“, „Komo“, Petar Bilbija i Rajko Makac Vuković.
Žanrovski, raspon je namjerno širok. „Nismo željeli ograničavati žanrove bendova okupljenih oko ploče. Zato je raspon veliki: od akustičara, preko elektronske muzike Petra Bilbije, do pankera iz ‘Subverzije’ ili hardkor benda ‘Revolt’“, objašnjava Pejić.
„Željeli smo šarenu, multižanrovsku kompilaciju, jedan istorijski trenutak muzičke scene Banjaluke. Želimo da to bude uspomena svim muzičarima, ali i podsticaj da se pokrenu i drugi.“
Pejić podsjeća da Banjaluka danas ima tridesetak aktivnih bendova, nekoliko muzičkih studija, vježbaona i nezavisnih prostora, ali da je infrastruktura i dalje manjkava.
„Žao mi je što na ploču nije moglo stati još grupa koje su nam se javile i poslale fantastične snimke. Ograničenje od 22 minute po strani je surova stvarnost. Dupli vinil bi bio logično rješenje, ali za sada nije realno“, dodaje.
Scena je tu, ali fali infrastruktura: „Ovo je istorijska stvar za grad“
Muzičari koji su uvršteni na kompilaciju saglasni su u jednom: projekat je došao u pravom trenutku i pokazao da Banjaluka ima scenu – ali da joj i dalje fale ljudi koji će taj rad povezivati i bilježiti.
Lider benda Komo, Mićo Kostadinović, kaže da je kompilacija „Na rubu igle“ važan podsticaj za cijelu scenu.
„Izdanje ‘Na rubu igle’ je, barem na trenutak, probilo sivilo svakodnevice i pokazalo da rokenrol u Banjaluci još nije izgubljen. Godinama se govori da je ovaj žanr, i kod nas i globalno, na rubu izumiranja, ali ovakvi projekti mu daju novi impuls i podsjećaju da mu srce još uvijek kuca. Nadam se da će biti još ovakvih poduhvata — ne samo zbog scene, već i zbog mladih muzičara koji bi, umjesto da se okreću harmonikama i šargijama, mogli ponovo da uzmu električne gitare i bubnjeve, kako to i priliči pravim rokerima“, rekao je Kostadinović.
Petar Topalović iz benda „Sopot“ ocjenjuje da je izdavanje ploče potez od šireg značaja za grad:
„Ovom gradu je uvijek falila infrastruktura oko naše muzičke scene, a Banjaluka je uvijek imala scenu. Ja već dugo obitavam na njoj i tvrdim da nam treba više ljudi kao što je Zoran Pejić. Usudio bih se reći da je napravio istorijsku stvar za ovaj grad i nadam se da će ova njegova akcija da inspiriše i ostale ljude koji slušaju i vole muziku.“
Ističe i onu manje vidljivu stranu rada muzičara:
„Mi radimo i stvaramo. Isto tako je činjenica da smo mi umjetnici izgubljeni u vremenu i prostoru, jer da nismo, ne bi se time ni bavili, i treba nam neko oko nas da nam pomogne u promociji i širenju naših pjesama i našeg stvaralaštva.“
Sličan stav ima i David Jojić, vokal benda „Charna“, koji kompilaciju vidi kao prekretnicu:
„Objava vinila ‘Na rubu igle’ možda je nešto najbolje što se desilo banjalučkoj muzičkoj sceni. U nekim prošlim vremenima, starije kolege su često govorile da Banjaluka ne može da uhvati korak sa Sarajevom, Beogradom i Zagrebom, ali čini mi se da poslije ove ploče ti gradovi mogu da pozavide Banjaluci.“
Za „Charnu“, kaže, biti na ovoj kompilaciji je stvar prestiža:
„Na ploči su okupljeni neki od najboljih banjalučkih bendova i zaista je velika čast za nas što smo dio te ekipe odabranih. Izražavam veliku zahvalnost Zoranu koji je istrajao u ovom poduhvatu i koji je imao strpljenja za sve nas muzičare. Nisam siguran da li bi neko drugi mogao da izgura ovaj projekat do kraja, kao što je to učinio on.“
Dodaje da je osjećaj slušanja sopstvene pjesme na vinilu poseban:
„Imali smo divno druženje na promociji. Sada se nadamo da ovaj zalet neće stati samo na ovome, da će biti još gramofonskih ploča i živih nastupa, jer Banjaluka svakako ima šta da ponudi, a to najbolje možemo pokazati u direktnom kontaktu sa publikom.“
Čitav projekat podržala je i kompanija Player, koja je prepoznala potencijal banjalučke scene i uključila se kao partner.
„Izlazak ove ploče je fantastična prilika da se sretnemo sa banjalučkom scenom, da se upoznamo, jer smo generalno svi ušli u muziku kao entuzijasti i dalje smo u njoj“, kaže Dragan Đorđević iz Playera.
Vinil za kolekcionare – digital za bendove
„Na rubu igle“ je namjerno zamišljena kao analogno, kolekcionarsko izdanje. „Deveta dimenzija“ neće raditi centralizovanu digitalnu distribuciju – to je prepušteno samim bendovima, ako žele da svoje pjesme postave na streaming platforme.
Vinil se može nabaviti direktno preko „Devete dimenzije“, od članova bendova, kao i u banjalučkoj antikvarnici „Ramajana“ i striparnici „Mister No“ u banjalučkom naselju Rosulje. Ploče su dostavljene i u prodavnice u Srbiji.
U gradu u kojem danas ne postoji specijalizovana prodavnica ploča, činjenica da se banjalučki bendovi mogu slušati na novom, lokalno objavljenom vinilu, za mnoge je više od nostalgične geste. To je signal da scena postoji, da se dokumentuje – i da neko vodi računa da njen zvuk ne ostane samo u sjećanju i na hard-diskovima.
Ako „Na rubu igle“ uspije da postane samo prvo u nizu izdanja koja će bilježiti banjalučku muziku na vinilu, onda će ova kompilacija zaista biti ono što su Zoran, ali i bendovi, od početka željeli – svjedočanstvo jednog vremena i dobra polazna tačka za ono što tek dolazi.
Dejan Rakita / GERILA
