U Banjaluci je u organizaciji Centra za životnu sredinu Banjaluka organizovana konferencija o rudarenju u Bosnu i Hercegovini i njegovom uticaju na zajednice u tranziciji. Predstavljena je i mapa rudnika u BiH.
Bosna i Hercegovina postala je plodno tle za različite rudarske kompanije, svjetske i domaće. U BiH te kompanije nailaze na razumjevanje lokalnih vlasti i izuzetno povoljne koncesione naknade. Aktivisti i lokalno stanovništvp koje živi u blizini geoloških istraživanja i već otvorenih rudnika uzalud apeluju i upozoravaju na različite nepravilnosti, nezakonitosti prilikom procedura otvaranja rudnika ali i uništavanje životne sredine. Vlast, gotovo po pravilu, pogoduje investitorima i ne sluša primjedbe građana.
Na konferenciji su govorili mještani, koji su silom prilika postali i aktivisti, Bukove Kose, Bistrice, Fajtovaca kod Sanskog Mosta, Kupresa, Lopara, Jezera, Ozrena.
Suzana Rajković iz UG “Dolina Plive” napominje kako su na teritoriji opštine Jezero u toku geološka istraživanja koja se provode i noću pod reflektorima a svega stotinjak metera od prvih kuća.
“Imamo sad situaciju da je rijeka Jošavka, koja se kroz nekih 2,5 kilometra ulijeva u rijeku Plivu, zagađena od tih otpadnih voda od bušotina“, kaže Rajković
Ona kaže i da su mještani zabrinuti ali da se plaše i pritisaka i slapp tužbi od strane investitora. Investitor je kompanija Jugo Metals koja se do nedavno zvala Lykos i na čijem čelu je Miloš Bošnjaković a koji je na čelu još nekih kompanija koje su nosioci koncesija za geološka istraživanja u BiH. Trenutno su najaktuelnija istraživanja za otvaranje rudnika hroma u Varešu.
“Mi smo danas ovdje da prezentiramo najnovije probleme koji se tiču rudarenja kritičnih minerala u BiH posebno u opštini Vareš gdje pored postojećeg rudnika je intencija i lokalnih vlasti i kantonalnih vlasti ali i investitora da se otvori još jedan rudnik hroma koji je po svim kriterijumima jako opasan materijal za rudarenje. Svjedoci smo ovih dana da je Citroen izbacio iz upotrebe hrom zbog kancerogenosti. Ono što je nama jako bitno jeste da informiramo ljude o štetnosti projekta, konkretno što se tiče ovog novog projekta novog rudnika hroma on bi ugrozio sliv Krivaje, više hiljada stanovnika u slivu Krivaje“, rekao je Davor Šuputović iz UG “Fojničani” iz Maglaja.
Centar za životnu sredinu predstavio je Mapu rudarenja u BiH. Na mapi su 64 lokacije od čega su 45 lokacije za kritične mineralne sirovine.
“Naše lokalne zajednice nemaju nikakve benefite zbog rudarenja, niti zbog rudnika uglja koji se sad napuštaju ali otvaraju se privatni rudnici a ni zbog budućeg otvaranja rudnika kritičnih mineralnih sirovina. Ljudi koji se tamo nalaze nisu praktično ni obavješteni tako da je to jedan netransparentan proces a zagađenja su veliko iz prostog razloga što se tu ništa strateški ne riješava već se ide ad hoc. Bitno je da se investitoru obezbijedi vrijeme i novac da može da ubire profit. Ljudi su onda ostavljeni sa zagađenjem vode, vazduha i zemljišta. To su prakse rudarske koje su izuzetno negativne po prirodu. U svim ovim slučajevima ne poštuju se ni prava ljudi a ni zaštita životne sredine“, rekla je Nataša Mazalica iz Centra za životnu srednu.
Benefite od rudarenja a način na koji je postavljen sistem rudarenja u BiH imaju jedino investitori a svi ostali su na gubitku, rekao je ekonomista Damir Miljević.
“Koncesione naknade u BiH se kreću između 3 i 5 odsto. Sad koncesije uzimaju isključivo privatni investitori. Recimo u Kongu ne možete dobiti koncesiju za rudarenje bilo koje vrste ukoliko 20 odsto vlasništva nije državno. Očito je da sistem ne funkcioniše, benefiti su skoro nikakvi“, rekao je Miljević.
Vladimir Kovačević, Gerila info
