Predstavljanje novog Nacrta Urbanističkog plana Banje Luke već duže vrijeme izaziva pažnju javnosti, a događaj u Domu omladine otvorio je mnoga pitanja koja su ostala bez odgovora.
GERILA je pokušala da dobije odgovore na ta pitanja od redovnog profesora na Katedri za urbanizam Arhitektonsko-građevinsko-geodetskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci Brankice Milojević i potpisnika Odjeljenja za prostorno planiranje u Gradskoj upravi Vuka Višekrune.
Milojević kaže kako je urbanistički plan strateški dokument prostornog razvoja svakog grada i on je neophodan da definiše prije svega prostorne kapacitete sa stanovišta razvijanja i potreba jednog grada.
„On treba da definiše stanovanje, poslovne aktivnosti, da predvidi efikasnu saobraćajnu mrežu, saobraćajni sistem i sve prateće infrastrukturne elemente koji će obezbijediti da se svi sadržaj i sve aktivnosti u tom gradu mogu sprovoditi na održiv način. U svemu tome treba da se organizuje harmoničan razvoj grada koji će obezbijediti kvalitet života stanovnika i zaštitu životne sredine“, istakla je Milojević.
Urbanistički plan je, dodaje ona, strateški dokument i on treba da bude osnov za izradu regulacionih planova. To je dugoročni razvojni dokument i svi se postojeći regulacioni planovi trebaju usaglašavati sa tim dokumentom jer on ima snagu višeg ranga.
Posljednji urbanistički plan donesen je 1975. godine i važio je do 1990. godine. Banja Luka je 35 godina bez urbanističkog plana.
Višekruna kaže da grad u takvim okolnostima svakako trpi i dodaje da Banja Luka u proteklom periodu nije bila bez planskog osnova za razvoj.
„Banja Luka je, naravno, bila hendikepirana u smislu nepostojanja urbanističkog plana, ali formalno-pravno nije imala problema da donosi ostale dokumente. Urbanistički plan je taj koji preciznije definiše zone stanovanja, poslovanja, saobraćajne. Banja Luka je u prethodnom periodu imala osnovu da donosi regulacione planove. Nismo imali mogućnost da zaustavimo donošenje regulacionih planova, jer nemamo ima urbanistički plan“, kazao je Višekruna.
Prethodno donošenje regulacionih planova, kaže Milojević, nije bilo utemeljeno u prethodnom urbanističkom planu. Problemi su bili mnogi – u prenamjenama površina, u aktiviranju šireg urbanog područja, u velikom stepenu izgrađenosti, u prenamjeni industrijskih kapaciteta u stambene i stambeno-poslovne zone.
„Mnogo je stvari koje se dešavaju, a koje jednostavno nisu utemeljene ni u zakonu, jer zakon kaže da sprovedbeni dokumenti moraju biti usklađeni sa planom višeg reda. Mnogi regulacioni planovi su donešeni na takav način. To je ugrozilo kvalitet urbanog prostora. To je očigledno i građani to već i prepoznaju. Oni su praktično onemogućili jedan kvalitetan strateški razvoj u budućnosti“, smatra Milojević.
Višekuruna kaže kako se u periodu izrade urbanističkog plana mogu usvajati regulacioni planovi. I ne samo da mogu, nego i moraju. Da regulacioni planovi nisu usvajani, dodaje on, Grad bi kršio zakon.
„Ako imate neki proces koji je otpočeo i koji se odvija po zakonu, kako da ga zaustavimo dok se ne usvoji urbanistički plan? To je mogla da uradi jedna Skupština grada. Imali smo priliku da dobijemo jednu takvu inicijativu ove godine, ali ona na skupštini nije prošla. Skupština grada je imala mogućnost da to zaustavi, ali nije bilo mogućnosti“, kazao je Višekruna.
U Nacrtu Urbanostičkog plana pojavila se nova kategorija – visoki objekti.
U te objekte spadaju sve zgrade koje su više od 30 metara. Plan precizno propisuje uslove koje ti objekti moraju da ispunjavaju – od procenta zauzetosti parcele, rješavanja parkiranja, udaljenosti od granica parcele.
„To je novi moment u ovom nacrtu. Pojavila se želja da se na području grada, na nekoliko lokacija, grade visoki objekti i onda je nosilac izrade plana vjerovatno osjetio da je potrebno da se taj dio dodatno definiše“, istakao je Višekruna.
