Evropska unija upozorila je vlasti u Bosni i Hercegovini da bi način na koji se pokušava dodijeliti projekat Južne interkonekcije američkoj kompaniji AAFS Infrastructure and Energy mogao ugroziti evropski put zemlje i pristup evropskim fondovima.
Britanski Gardijan piše da se Brisel time prvi put direktno suprotstavlja poslovnom projektu koji se dovodi u vezu s ljudima bliskim predsjedniku SAD Donaldu Trampu. Riječ je o projektu gasovoda koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s Hrvatskom i LNG terminalom na Krku. Time bi se otvorila mogućnost da BiH dobija gas iz drugih izvora, uključujući američki tečni prirodni gas, umjesto sadašnje potpune zavisnosti od ruskog gasa.
Međutim, problem nije samo u samom projektu, nego u načinu na koji se pokušava odrediti ko će njime upravljati.
Gardijan navodi da su vlasti u BiH, pod višemjesečnim pritiskom američkih zvaničnika, požurile da ugovor dodijele ranije malo poznatoj kompaniji iz američke savezne države Vajoming. Riječ je o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy, osnovanoj u novembru prošle godine, koja nije javno objavila vlasničku strukturu. Kompaniju predstavljaju Džesi Binal, Trampov advokat, i Džo Flin, brat bivšeg savjetnika za nacionalnu bezbjednost SAD Majkla Flina.
Oba doma Parlamenta Federacije BiH usvojila su izmjene zakona kojima se AAFS određuje kao glavni investitor i nosilac projekta Južne interkonekcije. Ukupna vrijednost planiranih ulaganja AAFS-a u BiH iznosila bi oko 1,5 milijardi dolara, od čega se najveći dio odnosi na gasovod, dok bi oko 300 miliona dolara bilo namijenjeno modernizaciji aerodroma u Sarajevu i Mostaru.
Upozorenje iz Brisela
Šef Delegacije EU u BiH Luiđi Soreka upozorio je domaće vlasti da se zakoni iz energetskog sektora moraju usklađivati s obavezama koje BiH ima prema Evropskoj uniji. Soreka je poručio kako je ključno da nacrti zakona budu temeljno koordinisani s EU kako BiH ne bi ugrozila evropski put i finansijske mogućnosti koje iz njega proizlaze.
Radio Slobodna Evropa objavio je da bi sporni zakon mogao dovesti u pitanje pristup BiH evropskom energetskom tržištu, ali i oko milijardu evra namijenjenih za infrastrukturne i energetske projekte u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
Drugim riječima, Brisel ne osporava potrebu da BiH dobije alternativni pravac snabdijevanja gasom. Sporno je to što se strateški energetski projekat pokušava vezati za jednog privatnog investitora, bez transparentne procedure, konkurencije i jasnih garancija da će projekat biti usklađen s pravilima evropskog energetskog tržišta.
Na iste probleme upozorio je i Transparency International u BiH. TI BiH je naveo da izmjene Zakona o Južnoj interkonekciji, kojima se direktno određuje investitor, predstavljaju opasan presedan jer isključuju konkurenciju i otvaraju sumnju da je riječ o zakonu pisanom za unaprijed poznatog investitora.
TI BiH upozorava da takav model može dovesti do regulatornog zarobljavanja, odnosno stavljanja javnog interesa u drugi plan u korist privatnih, komercijalnih ili političkih interesa. Posebno je problematično što je riječ o projektu od strateškog značaja za energetsku nezavisnost BiH.
Energetika i politika
Projekat Južne interkonekcije više nije samo pitanje energetike. To više nije samo priča o tome odakle će BiH dobijati gas. Ovaj projekat sve više postaje moguće političko pitanje i nova tačka neslaganja između Evropske unije i administracije Donalda Trampa.
Džesi Binal je za Gardijan rekao da je ovaj projekat važan za Trampovu administraciju. On je naveo da je kompanija AAFS posvećena energetskoj sigurnosti i ekonomskom razvoju Bosne i Hercegovine. Drugim riječima, predstavnici ove kompanije tvrde da njihov ulazak u projekat treba da pomogne BiH da dobije sigurnije snabdijevanje gasom i veće investicije.
Sa druge strane, Brisel na to gleda oprezno. Za Evropsku uniju nije sporno to što BiH želi novi pravac snabdijevanja gasom. Problem je u tome što bi važan energetski projekat mogao doći pod kontrolu kompanije koja nema jasno vidljivo ranije iskustvo u poslovima ovakve veličine. Dodatni problem je to što se ta kompanija povezuje s ljudima bliskim američkom predsjedniku Donaldu Trampu.
Gardijan podsjeća da se oko Bosne i Hercegovine u posljednje vrijeme pojavljuje više ljudi iz Trampovog političkog i poslovnog kruga. Majkl Flin, bivši američki savjetnik za nacionalnu bezbjednost, navodno je lobirao za Milorada Dodika. Gardijan podsjeća i da je Donald Tramp Junior nedavno bio u Banjaluci. Ipak, list naglašava da ni Donald Tramp Junior ni Majkl Flin nisu direktno povezani s projektom gasovoda. Milorad Dodik je, međutim, podržao ovaj projekat.
Južna interkonekcija može biti važan projekat za Bosnu i Hercegovinu. Ona bi BiH otvorila novi pravac za snabdijevanje gasom. To bi značilo da zemlja ne zavisi samo od ruskog gasa, kao što je sada slučaj. Takav projekat mogao bi imati veliki značaj za energetsku sigurnost države.
Međutim, način na koji se projekat pokušava provesti postavlja mnogo veća pitanja. Ko bira investitora? Zašto se to radi bez tendera? Ko garantuje da će javni interes biti zaštićen? Da li je Bosna i Hercegovina spremna da zbog jednog posla dovede u pitanje evropske fondove i usklađivanje s pravilima Evropske unije? I ko, u stvari, odlučuje o energetskoj politici zemlje: institucije BiH, Evropska unija, Vašington ili privatni interesi povezani s velikom politikom?
