Deklaracija o uređenju odnosa u Bosni i Hercegovini, koju je inicirao Savez nezavisnih socijaldemokrata, na prvi pogled izgleda kao diplomatski pokušaj smirivanja tenzija i otvaranja političkog dijaloga. Međutim, kada se oguli sloj birokratskog jezika i prazne fraze o stabilnosti i evropskom putu, jasno se nazire stara matrica: nastavak razgradnje državnih institucija, pokušaj paralelizma i promovisanje entitetskog suvereniteta pod firmom „poštovanja Dejtona“.
Dokument koji je na svom profilu na društvenoj mreži X objavio delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i portparol SNSD-a Radovan Kovačević, naizgled poziva na otvoreni dijalog, poštovanje ustava i jednakost konstitutivnih naroda. Međutim, već u trećoj tački dolazimo do pravog cilja – cementiranje „suverenosti entiteta“, što se kroz politički žargon prevodi kao poricanje legitimnosti državnih institucija i bilo kakvog odlučivanja bez saglasnosti SNSD-a i njegovih partnera.
Текст “Декларације о уређењу односа у Босни и Херцеговини” коју смо јуче упутили свим парламентарним странкама на нивоу БиХ.
Ми смо потпуно свјесни да је дијалог кључних унутрашњих фактора у БиХ – представника три равноправна конститутивна народа и два равноправна ентитета – на… pic.twitter.com/4vqtmw9BYL
— Радован Ковачевић (@KovacevicRaso) May 15, 2025
Insistiranjem na obaveznom „konsenzusu konstitutivnih naroda“ na svim nivoima, Deklaracija efektivno poziva na paralizu odlučivanja. Već viđen mehanizam blokade sada se pokušava učiniti legitimnim osnovom funkcionisanja sistema.
U tački 4, SNSD ide i korak dalje: „Kraj spoljnog uplitanja, vrijeme je da BiH preuzme svoj suverenitet“. Iako zvuči kao poziv na političku zrelost, u realnosti je to direktna poruka visokim predstavnicima, EU, pa i Ustavnom sudu BiH – više niste poželjni. Pritom se previđa da su upravo međunarodne garancije dio Dejtonskog okvira koji SNSD navodno brani.
Odjednom, ustavne institucije koje nisu pod političkom kontrolom postaju „nametnute“, a OHR, koji je odigrao ključnu ulogu u stabilizaciji zemlje, postaje „strano tijelo koje krši suverenitet“.
U deklaraciji se više puta ponavlja posvećenost evropskim integracijama. Međutim, riječ je o praznoj formi koja služi kao štit protiv kritika. Jer u istoj rečenici u kojoj se EU navodi kao cilj, SNSD postavlja uslov: samo ako to ne ugrožava „ustavnu strukturu BiH“, što znači samo ako ne jača državne institucije.
Evropski put bez nezavisnog pravosuđa, bez funkcionalnog VSTS-a i bez Zakona o Sudu BiH nije evropski put. To je simulacija reformi za domaću publiku, a istovremeno poruka Briselu da se promjene neće desiti bez saglasnosti onih koji ih upravo blokiraju.
Tačka 7 Deklaracije stvara forum koji „ne zamjenjuje institucije“ ali se sastaje „po potrebi“. Šta je to ako ne pokušaj stvaranja paralelne političke platforme, izvan ustavnih institucija, u kojoj SNSD i saveznici kontrolišu agendu, ritam i teme?
To je institucionalni preliv – pokušaj da se „politički dogovori“ stave iznad zakona, s ciljem da se institucionalna BiH dodatno obesmisli. Sve to u trenutku kada su institucije već mjesecima u blokadi.
Ova Deklaracija nije dokument pomirenja niti dogovora. To je politička platforma koja pod krinkom „ravnopravnosti“ pokušava legalizovati disfunkcionalnost, suprotstaviti se međunarodnom prisustvu i pretvoriti BiH u zbir paralelnih, samodovoljnih sistema. U suštini, to je formalizacija postojeće krize i pokušaj njenog pravnog ozakonjenja.
U zemlji u kojoj se zakoni mijenjaju iznuđenim konsenzusima, gdje se institucije blokiraju zbog etničkih ključeva, a strani faktori koriste kao izgovor za svaki korak unazad, ova deklaracija ne donosi rješenja. Ona je samo nova faza starog projekta: što slabija Bosna i Hercegovina, to jača kontrola nad njenim dijelovima. I što više „dijaloga“, to manje države.
Gerila.info
