Ovo u novom podkastu GERILE kaže profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić koji je ujedno i odbornik Pokreta „Mi – Snaga naroda“ u Skupštini grada Beograd. Ristić kaže da je Bukova kosa tipičan primjer koruptivne veze između vlasti i investitora.
„Šta su posledice? Pored uništenja ekosistema, što je potpuno vidljivo, ugrožavaju se ljudi koji žive u okolini. Dolazi do zagađenja površinskih podzemnih voda, uništava se živi svet i menja se fizionomija prostora. Dalje – gomila se lignit koji dovodi do samozapaljenj. Pored nesnosnog smrada zbog visokog učešća sumpora, oslobađaju se famozna čestice koje veoma lako ulaze u pluća, ulaze u krvotok i generišu različite vrste bolesti“, istakao je Ristić.
Ludi pored velikih kopova lignita, dodaje on, oboljevaju mnogo i više od prosjeka od autoimunih bolesti, od raznih formi kancera, astme i bronhijalne astme. On kaže da je pravo pitanje zašto je – prvo – vlast Prijedora to dopustila, a potom zašto je vlada Republike Srpske vrlo kooperativna da se taj projekat izvede izvede.
„Taj projekat će trajati nekoliko godina i investitor je dobio zlatnu koku. On će za tri-četiri godina da izvuče tih 600-700 hiljada tona, uzeće dobar keš za to, lignit će se verovatno izvesti u Srbiju ili će biti iskorišćen u BiH. Ostaće taj degradiran prostor na više od 30 hektara koji će generisati neke druge probleme. Već su se javila klizišta, već je došlo do zagađenja voda, a tek ćemo videti kakvi su zdravstveni efekti“, kazao je Ristić.
Potpuno je jasno, smatra on, da je taj projekat besmislen i sa ekološkog, a pogotovo sa ekonomskog aspekta i dobar je samo za onoga ko sve to vodi. Ali to nikako nije projekat od šireg društvenog značaja i protiv toga ljudi mogu da se bore, pošto očigledno ne postoji politička volja vrha vlasti da to prekine.
„Ako vam neko pokaže da su prekršene zakonske procedure, da nije dobra tehnička dokumentacija, da ne postoji validna studija opravdanosti toga, onda se u normalnim zemljima taj posao prekida. Studija opravdanosti je dobra samo za džep onoga ko sve to iz senke povlači. Pošto to nije tako, onda jedino preostaje da se ljudi iz Prijedora i okoline udruže i da se bore protiv toga. Na Balkanu je to jedini recept za uspeh“, tvrdi Ristić.
Uništeni teren, kaže Ristić, može da se sanira, ali za to treba vremena, volje i para. Veliki rudarsko-energetski kompleks Sokolovo, koji se nalazi na granici Češke i Njemačke i koji je sličan beogradskoj Kolubari, najbolji je primjer te sanacije.
„Oni su stotine hektara krajnje devastiranog terena rekultivisali. Nasipali su fertilno plodno zemljište, sadile su se različite travne kulture koje su izvukle arsen i teške metale. To je uklonjeno i relativno dobro je očišćeno zemljište. Onda su došle neke druge kulture, pa se to pošumilo, pa su uspostavljeni kvalitetni travnjaci i na kraju su napravljeni vrhunski svetski golf tereni. A lokalna depresija, takozvano pozajmište, velika rupa iz koje se to izvlačilo, očišćena je i pretvorena u jezero tako što su uvedene vode lokalnih čistih potoka. I onda su jedan deo tog prostora isparcelisali i pozvali ljude da kupe parcele i da podignu vikend kuće koje su tipske“, ističe Ristić.
To, dodaje on, traži veliku samosvijest države koja treba da vrati u normalno stanje devastirani prostor i traži velika ulaganja. Slične projekte izvode i Kinezi koji su nekada bili veliki devastatori životne sredine. Ono što je na Bukovoj kosi urađeno može da se sanira. Potrebna je politička volja, potrebno je da vlast izdvoji sredstva i da animira stručne institucije.
Ristić je jedan od najupornijih kritičara kopanja litijuma u dolini Jadra. On kaže da postoje bezbjedni načini kopanja litijuma i to rade u južnoj Engleskoj i u Njemačkoj. Nema uništavanja terena, nema raseljavanja ljudi, nema agresivne hemije.
„Postoje načini, ali iz nekog razloga neko je pikirao Jadar. To je jedna sužena pamet, jedan tehnološki, a i politički idiotizam. Jedan od glavnih zagovornika tog projekta je predsednik Srbije koji je potpuno neuk čovek. On je loš pravnik i nema veze o životnoj sredini i o inženjerstvu“, rekao je Ristić.
Ristić je sa predsednikom Srbije svojevremeno razgovarao o malim hidroelektranama. Na razgovoru je bio i Aleksandar Jovanović Ćuta. Vučić ih je, kaže Ristić, pozvao i počeo da im drži – predavanje.
„Rekao sam mu da to što priča nije tačno, pa sam mu objasnio šta je tačno. Međutim, to je jedan sirov čovek, bahat, samoljubiv. On je eksponent određenih interesnih grupa. Postoji sajt, US Geological Survey, koji daje najbolji svetski pregled šta ko ima. Iz toga vidite da Srbija ima svega 1,2 miliona tona rezerve litijuma. Nemačka ima deset do četrdeset miliona tona, ali to nije smetalo ni Angeli Merkel, ni Olafu Šolcu da dođu u Srbiju i da kažu da su vrlo zainteresovani za srpski litijum, jer neće da ga kopaju u Nemačkoj“, rekao je Ristić.
Srbija i Bosna i Hercegovina, smatra on, treba da se pretvore u jeftinu resursnu bazu Evropske unije. Na tom prostoru treba da se uspostavi mreža kapaciteta bazne hemije koji su veoma prljavi i štetni za život u sredinu.
„Ovaj vaš Mile Dodik je veliki promoter kopanja litijuma, kao što je Vučić u Srbiji. Oni su braća po političkim manipulacijama i mi smo za njih jedna masa, jedna rulja koju oni obasipaju svojim lažnim patriotizmom, a u praksi ne rade mnogo da narodu i s ove i s one strane Drine pomognu“, istakao je Ristić.
Goran Dakić / GERILA
