TE Ugljevik najveći je zagađivač u regionu s 11 puta većom emisijom štetnih čestica u odnosu na Direktivu o velikim ložištima. Problem se pokušao prevazići ugradnjom filtera za odsumporavanje, koji su se iste godine pokvarili.
Dva najveća proizvođača električne energije u Republici Srpskoj, RiTE Gacko i RiTE Ugljevik, prvi put će u isto vrijeme biti izvan pogona zbog remonta. Dvije termoelektrane proizvode preko 60 odsto električne energije, tako da će tokom ljeta Elektroprivreda RS uvoziti ogromne količine električne energije. Iako se čini kao veliki problem, to je samo kap u moru problema s kojima se susreću u ovim termoelektranama, posebno u Ugljeviku, gdje je skoro pa bačeno 80 miliona evra za sistem za odsumporavanje.
Piše: Dragan Maksimović
„Jači“ od poljskog Belchatow-a
To što su dvije termoelektrane koje proizvode više od polovine električne energije u RS van pogona u isto vrijeme, igla je u plastu sijena za sve probleme u energetskom sektoru. Od arbitražne presude s kojom se tek treba suočiti sa Slovencima kojima duguju preko sto miliona evra, na ime prijeratne izgradnje uz nastavak isporuke električne energije, pa do primjene Nacionalnog plana redukcije emisije štetnih gasova, koji je uslov za primjenu zelene agende, pred termoelektranom je ključan period.
Proces nabavke i ugradnje filtera za odsumporavanje (ODG) u TE Ugljevik počeo je 2017. godine i koštao je nevjerovatnih 80 miliona evra. Tri godine kasnije, kada je stavljen u probni rad, dio sistema koji pokreće filtere pokvario se, za šta je bilo potrebno dodatnih 100 hiljada evra.
Iako bi bilo za očekivati da sistem podliježe garanciji, za to ipak nije bilo uslova jer je nestručnim rukovanjem ta garancija propala. U mreži Bankwatch, koja okuplja organizacije centralne i istočne Evrope koje se bave pitanjima zaštite životne sredine, kažu da TE Ugljevik emituje 50 puta više sumpor-dioksida u odnosu na najvećeg zagađivača u Evropi, termoelektranu PGE Belchatow u Poljskoj. Nataša Kovačević iz ove organizacije, kaže da oprema ne radi kako treba od njene instalacije.
„Oprema za odsumporavanje je instalirana u procesu rektrifikacije objekta, ali ona od tog perioda ne funkcioniše kako treba“, kaže Kovačević, ističući kako je to dovelo do dodatnih troškova.
„Probni rad je bio 2020. godine. Međutim, elektro – filteri, koji su jedan od preduslova da bi sistem za odsumporavanje mogao da funkcioniše, bili su predimenzionisani i nisu bili dovoljno funkcionalni, zbog čega je TE, kao operator postrojenja, morala da potroši dodatnih 100 hiljada evra“, kaže Kovačević.
Brojke pokazuju da je koncentracija praškastih materija u odnosu na dozvoljene vrijednosti Direktive o velikim ložištima u Ugljeviku čak 10,7 puta veća od dozvoljene, a nakon ugradnje ODG sistema zagađenje je bilo još veće.
Finansijski i ekološki izazovi
U Ugljeviku su nam rekli da je ODG trenutno u zastoju zbog remonta TE i da se trenutno na istom, kao i na sastavnom dijelu TE, takođe obavljaju aktivnosti na pregledu i ispunjavanju preporučenih radova iz uputstava ovlaštenih proizvođača.
„Emisija sumpor-dioksida smanjena je kao posljedica trošenja uglja sa smanjenim SO2, kao i zbog rada sistema za odsumporavanje. Kvarovi su na nivou očekivanih, a remont će biti iskorišten za otklanjanje kvarova i s velikim procentom vjerovatnoće ODG će zajedno s TE biti u kontinualnom radu već tokom mjeseca juna 2025. godine“, rekli su nam u TE Ugljevik.
Međutim, iako se odsumporavanjem emisija sumpor-dioksida umanjuje za više od stotinu puta, taj proces je preskup u uslovima u kojima se nalazi TE Ugljevik i sa svim gubicima sa kojima posluje u posljednjih nekoliko godina. Posebno i zbog arbitražnog spora sa slovenačkom Elektroprivredom, koja očekuje naplatu 100 miliona evra od arbitraže i trećinu proizvedene električne energije dok god je termoelektrana u pogonu. Što se tiče samog procesa odsumporavanja, u dimne gasove ubacuje se samljeveni krečnjak zajedno sa vodom, koji se u kontaktu sa sumpor – dioksidom izdvajaju i aktiviraju proces njegovog izdvajanja iz dimnih gasova. Međutim, problem je što sistem troši ogromne količine električne energije i povećava vlastitu potrošnju, što automatski smanjuje efikasnost. A u sistemu kakav je trenutno TE Ugljevik, svaka marka koja se ne potroši znači opstanak ove termoelektrane.
„Oni su ugradili to postrojenje, a u prvoj fazi su imali problem s garancijom jer parametri koji se trebaju postići za te čestice nisu bili ispunjeni i onda Japanci nisu htjeli prihvatiti garanciju“, kaže Denis Žiško iz Arhus centra Tuzla, upozoravajući da je to samo dio problema.
Propala investicija i budućnost
„Svako korišćenje odsumporavanja podrazumijeva povećanje troškova proizvodnje, odnosno povećanje cijene električne energije. I tu je ključ problema“, kaže Žiško, navodeći da bi rad u punom kapacitetu značio povećanje cijene električne energije, što se „zbog populizma niskih cijena neće desiti“, te da zdravlje ljudi nikoga ne zanima.
„Iako je taj dio o cijeni mnogo manje bitan od zdravlja ljudi, to nikoga ne interesuje. Zadrži mir populističkim mjerama“.
Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) osigurala je kreditna sredstva za projekat odsumporavanja u TE Ugljevik, a najavljeno je da će u toku narednih šest mjeseci biti sprovedene analize dosadašnjih aktivnosti. RiTE Ugljevik je najveći proizvođač električne energije u Republici Srpskoj, ali i najveći emiter sumpornih oksida u Evropi. Emisija čvrstih čestica doseže i do 1000 mg po kubnom metru, a projektom odsumporavanja trebalo je da bude smanjena ispod 50 mg. Ekonomista Damir Miljević iz udruženja Reset kaže da je sistem odsumporavanja u TE Ugljevik propala investicija.
„Korišćenje sistema košta, poskupljuje cijenu električne energije iz TE Ugljevik. I zato sistem ne pale. Drugim riječima, bacili smo pare. S obzirom na to da 2028. godine dolazi nova direktiva, ni ovaj sistem neće biti od pomoći“, tvrdi Miljević.
Gašenje termoelektrana?
U Centru za životnu sredinu BiH upozoravaju na ovaj problem godinama, međutim, sluha nema. Urbanističko-građevinska i ekološka inspekcija je u odgovoru navela da je izlazila na teren, ali da nisu preduzimane upravne ni prekršajne mjere prema subjektima kontrole, a da je resorno ministarstvo tek krajem 2021. godine izdalo dozvolu za ODG sistem.
U Elektroprivredi podsjećaju da je ugovor s Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju potpisan 2009. godine. Izgradnja je počela 2017, tri godine kasnije ODG je pušten u probni rad, a rezultati su pokazali da su vrijednosti sumpor-dioksida ispod ugovorom traženih, navode u Elektroprivredi RS.
Iako tvrde da je prije remonta ODG sistem bio u funkciji i da je doveo do smanjenja štetnih čestica, ranije su potvrdili da se radi o velikim troškovima koji na dnevnom nivou iznose oko 40 hiljada maraka, dok je mjesečno samo za troškove zbrinjavanja gipsa nakon procesa odsumporavanja potrebno oko 100 hiljada maraka. Ako se ovome doda kredit od devet miliona maraka Japanskoj agenciji na godišnjem nivou, jasno je zašto se u praksi ne vide rezultati kada je riječ o smanjenju zagađenja.
Nacionalnim planom redukcije emisija (NERP), čija je realizacija preduslov za implementaciju Zelene agende, predviđeno je i smanjenje emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana u BiH na najmanju moguću mjeru. Ukoliko se u tom procesu ne uspostavi sistem odsumporavanja, alternativa je gašenje termoelektrana do 2027. godine, prenosi BHRT.
