U konačnici, cifre su povećane za 20-ak miliona. Prvobitno je rečeno da će rekonstrukcija same pruge od Ilidže do Marijin Dvora koštati 20 miliona KM, ali je zvanično koštala više od 40 miliona. Koliko više – nije poznato, jer se informacija krije. Zajedno sa rekonstrukcijom do Hrasnice trebalo bi da košta oko 100 miliona. Novac je osiguran kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).Podsjećamo, sredinom juna 2021. ministar Šteta potpisao je ugovor o izvođenju radova s konzorcijem dvije firme iz Kine, i to: China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group Ltd.te China Railway No.10 Engineering Group, koje su trebale vršiti rekonstrukciju više od 21 kilometra tramvajske pruge u Sarajevu. Nadzor su dobile firme PPG Sarajevo i Yuksel Proje.Rekonstrukcija je počela je 26. augusta 2021. godine.Prilikom potpisivanja Ugovora, kineske firme/partneri predstavljene su kao kompanije „koje su bile angažovane na velikim projektima širom svijeta“ te da „obje u svojim portfolijima imaju značajan broj referenci kada je riječ o izgradnji zahtjevnih željezničkih projekata.“

Međutim, u relevantnim međunarodnim izvještajima je zabilježeno da su kćerke-firme jedne od kompanija iz ovog konzorcija, China Railway No.10 Engineering Group, gradile most u Keniji koji se srušio tokom radova. Prethodno je konzorcij imao veći broj nesreća na radu širom Azije, koje su rezultirale povredom ili pogibijom radnika. Ista kompanija je imala problem sa Svjetskom bankom zbog nelegalnih aktivnosti.

Kažnjena je sankcijama 2019. godine zbog, između ostalog, falsificiranja dokumenata korištenih u svrhu konkurisanja za dva tendera za projekte u Africi, te je pitanje kako je kao kompanija s crne liste uopšte došla u priliku da bude partner Vladi KS u rekonstrukciji sarajevske pruge?

U Kantonalnoj skupštini u više navrata opozicija je tražila na uvid ugovor jer je navedeno da je onaj početni nekoliko puta mijenjan. Odbijani su uz obrazloženje da je to „poslovna tajna“.

Iako su ugovor dobili Kinezi, podsjećamo da je radove izvodila domaća firma Bosman, nastala iz Jahić Commerce d.o.o., društva za građevinarstvo i niskogradnju. Bosman je, prema iskazu naših izvora, zahvaljujuću dobrom ugovoru lani od kontroverznog biznismena i gubitnika licence McDonaldsa za BiH Harisa Ihtijarevića kupila parkinge preko puta zgrade Parlamenta BiH i benzinske pumpe u Blažuju.

„SUMNJIVE OKOLNOSTI“ I SKRIVANJE UGOVORA

Inače, prvi parking je privatiziran pod sumnjivim okolnostima, i na tom mjestu je trebalo da se pravi koncertna dvorana. Umjesto toga, bivši gradonačelnik Sarajeva promijenio je Regulacioni plan (koji nikad nije usvojen) i uvrstio gradnju nebodera, visine preko 100 metara.

Niz je nepravilnosti u vezi s rekonstrukcijom tramvajske pruge u Sarajevu. Naši dobro upućeni izvori tvrde da kompletno kinesko osoblje, svi kineski radnici koji su bili angažovani u okviru projekta, nisu imali dozvolu da rade u Sarajevu, jer su svi strani državljani s prijavljenom adresom u Banjaluci. Podružnica Sarajevo nema uposlenika te je osnovana isključivo u svrhu ovog projekta.

Glavni inženjer, koji je stajao iza svih potpisa i jedini koji je smio koristiti pečat firme za odobravanje radova, nije kompetentan da radi svoj posao, odnosno nema dovoljno radno iskustvo da ga vodi. Kineski radnici, pri tom, skoro da nisu viđani prilikom izvođenja radova.

Prema informacijama Valtera iz dva izvora, za koje nismo dobili zvaničnu potvrdu, dio pruge od Marijinog Dvora do Pofalića nije izgrađen u skladu sa Studijom izvodljivosti, što znači da je moguće da je upitna upotrebna dozvola i sigurnost vožnje tramvajima.

Ova i mnoga druga pitanja u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama postavljena su ministru saobraćaja Kantona Sarajevo Adnanu Šteti i ostalim u piramidi odgovornosti, ali oni su smatrali da na naša pitanju nisu dužni da odgovore.

Zbog skrivanja ugovora i informacija i bježanja od odgovornosti Transparency International BiHstoga je nedavno (krajem marta 2024.), kako smo već naveli, protiv Ministarstva saobraćaja Kantona Sarajevo podnio tužbu Kantonalnom sudu u Sarajevu.

Prethodno je TI BiH od Ministarstva saobraćaja KS tražio Ugovor na uvid, kao i anekse Ugovora, te ponudu koja je izabrana kao najpovoljnija. Međutim:

„Ministarstvo saobraćaja KS odbilo je zahtjev za pristup informacijama, nakon čega je TI BiH izjavio prigovor, koji je takođe odbijen, uz obrazloženje da izvođači radova nisu dali saglasnost da se ove informacije dostave, jer sadrže predmjer i predračun radova, cijene materijala i instalacija, što bi njihovi konkurenti na tržištu mogli zloupotrijebiti. U rješenju Ministarstva saobraćaja  navedeno i da je javnosti poznata ukupna cijena radova, te zaključeno da je time u potpunosti zadovoljen interes javnosti. TI u BiH je dana 25.03.2024. godine proptiv ovog rješenja Ministarstva saobraćaja KS podnio tužbu Kantonalnom sudu u Sarajevu“, odgovorili su Valteru iz organizacije Transparency International.

ŠTETA NE ODGOVARA JAVNOSTI

Ista pitanja smo još prije nekoliko mjeseci poslali na sve relevantne adrese. Kako smo već naveli, iz Ministarstva saobraćaja KS nismo dobili nikakav odgovor, iako smo zahtjev poslali u skladu sa Zakonom o slobodi i pristupu informacijama, čime su ministar Šteta i saradnici grubo prekršili zakon.

Iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nam je rečeno da ova institucija „ne objavljuje informacije o ugovoru jer Banka nije ugovorna strana u ugovorima između Kantona Sarajevo i Izvođača, kao i u skladu sa Politikom Banke o pristupu informacijama.“

Ovaj odgovor smo dobili mjesec nakon što smo poslali pitanja na ponuđenu sarajevsku adresu. Tada smo saznali da njihov ured za kontakte s javnošću u Sarajevu ne funkcioniše te da je za BiH nadležan ured u Srbiji.

Iz EBRD-a javnosti i građanima, koji u konačnici vraćaju njihove kredite, kao odgovor su ponudili dva linka. Prvi se odnose na politiku banke. Drugi link se odnosi na to da se „nabavka i implementacija projekta vrši u skladu s Pravilima i politikom nabavke EBRD-a“, međutim, klikom na poslani link uvjerili smo se da je stranica nevažeća, što je potpuno neozbiljno za poslovanje ove Banke.

Stoga se s razlogom postavlja pitanje: da li u EBDR-u štite Vladu Kantona Sarajevo, vlastite kredite, ili kineske kompanije, odnosno, da li imaju zakonsko pravo da kriju ugovor koji je od iznimne važnosti za javnost i građane, pozivajući se na politiku banke? Vrijedi podsjetiti da je njihova reklamirana i redovna kampanja „transparentnost Banke“. U svojim dokumentima, kada čine izuzetak kao u ovom slučaju, pozivaju se na informacije koje su identične sa našim Zakonom o slobodi pristupa informacijama.

Valter se zbog skrivanja ugovora po svaku cijenu obratio i Bankwatchu, međunarodnoj nevladinoj organizaciji koja provodi monitoring međunarodnih finansijskih institucija. Za naš portal su istakli kakoEBRD suštinski „nije prekršio svoju politiku“, no isto tako su dodali kako smatraju „da je politika iz 2019. godine, kojom se ovo polje uređuje, preslaba.“

Naglasili su da su lokalne vlasti dužne objaviti ugovor.

„One bi sigurno trebale unaprijediti pristup podacima o projektima koji su značajni za građane i koje imaju dugoročan uticaj na zajednicu.“

U bazi podataka EBRD-a, kako su nam sugerisali iz Bankwatscha, nalaze se Izvještaji odbora objavljeni za projekte javnog sektora od 2020. godine. Međutim, u toj bazi nismo našli projekat rekonstrukcije sarajevke tramvajske pruge.

U međuvremenu smo saznali da se u poslovima sa kineskim kompanijama uvijek kriju dijelovi ugovora, jer te kompanije to uvjetuju. Tako je i u slučaju sa ugovorom koji je jedna od ovih kompanija 2018. potpisala s Vladom RS o izgradnji i upravljanju autoputa Banja Luka-Novi Grad.

Saznajemo i to da su se kineske kompanije u oba slučaja pozvale na „komercijalni interes“, što predstavlja „izuzetak od obaveze objavljivanja u skladu sa članom 7. Zakona o slobodi pristupa informacijama.“

Prosto rečeno, a prema našim saznanjima, u toku rekonstrukcije sarajevske pruge kineski partneri, uslovljavajući Ministarstvo saobraćaja KS, tražili su povećanje cijene ugovorenog posla čak za skoro polovinu više od prvobitno dogovorene cijene od 20 miliona KM.

Tako je ova rekonstrukcija zvanično koštala više od 40 miliona KM. Osim toga, saznali smo da u ugovoru kamata nije precizirana, odnosno da se ne zna s da li je ona fiksna ili varijabilna, te da je rok odgode vraćanja sedam godina, što implicira na zaključak da će se ovim problemom baviti neki budući sazivi Vlade KS.

Opozicija u Skupštini Kantona tajnost ugovora itekako koristi, te tvrdi da je ova rekonstrukcija koštala čak 80 miliona KM. Pitanja smo poslali i zastupniku SDA u Skupštini KS Faruku Kapidžiću koji je više puta u javnosti govorio o navodnim manjkavostima vezanim za ovu rekonstrukciju. Nakon dva mjeseca slanja urgencija nismo dobili ni njegov odgovor.

Jedini dokument vezan uopće za rekonstrukciju tramvajske pruge, a do kojeg smo uspjeli nakon nekoliko mjeseci istraživanja i potrage doći, je ovaj iz januara 2019. Riječ je o Ugovoru za nabavku „Usluge revizije projekta tramvajske pruge Ilidža-Hrasnica i sanacije, rekonstrukcije i modernizacije tramvajske pruge u Sarajevu na dijelu od ‘S’ krivine kod Holiday do Ilidže sa konekcijom prema željezničkoj stanici, okretnica na željezničkoj stanici, pruga kroz ul. Hamze Hume i odvojak pruge za remizu tramvaja“.

Ugovor su potpisali ministar saobraćaja Adnan Šteta i direktor Saraj Inženjeringa d.o.o. Mustafa Musabegović.

Rezultati ove revizije također su nepoznati, kao i činjenica da ovaj kapitalni projekat ostavlja sumnjuna postojanje studioznog plana i ozbiljne strategije. Tako će biti dok Ministarstvo saobraćaja KS ne odgovori na pitanja zašto je ugovor o rekonstrukciji tramvajske pruge tajna, odnosno, zašto su probijeni rokovi i toliko uvećani troškovi, što pobuđuje dodatne sumnje.

Saznajemo da se u Vladi KS uveliko sumnja kako su druge ponude bile bolje i da je, između ostalog, i to tajna. Posebno je pitanje zašto je Vlada KS odbila mogućnost da posao izvođača dobiju domaće kompanije?

„KINESKI TRETMAN“ ZA DOMAĆE OSOBLJE

Jedan od naših sagovornika tvrdi da se takođe sumnja da je odabrani kineski izvođač “preprodao” posao i u izvođenje radova uveo neke domaće firme. U ovome ide u prilog i činjenica da su tokom radova kineski radnici bili skoro pa nevidljivi.

Stručnjaci navode da kineski izvođač nisu vodili računa i o nekim tehničkim detaljima, poput onog da su u vanjske ploče sipali tečni beton, što je u ovoj gradnji nedopustivo, jer pri visokim temperaturama počinje da puca.

Domaće radnici koje su uposlile kineske kompanije bili su primorani da šute o bilo kojem problemu. Čak je domaći prevodilac zamijenjen sa prevodiocem koji je došao iz Beograda.

I Ammar Čaplja, koji se u vrijeme pandemije zarazio i koronom radeći za ovu kompaniju, također je jedan od otpuštenih radnika. Otkaz je dobio jer nije smio govoriti da mu je virus prenesen od kineskih kolega. Valter je u posjedu pisma koje je Čaplja 2022. uputio kineskim firmama koje čine konzorcij, ali i ambasadi Narodne Republike Kine u BiH. U ovom pismu on je opisao hronologiju zaraza u kompaniji u Sarajevu i način na koji je zaražen od kineskih kolega, a o čemu nije smio obavještavati domaće osoblje.

„Da ovo bude jasnije: kada je kineski član osoblja covid pozitivan, ne bismo trebali govoriti o tome. Trebalo bi reći da su prehlađeni, da su u drugom gradu, da su negativni, ili bilo koje druge dezinformacije, ali ne smijemo reći istinu i iznijeti činjenicu! Kad je lokalno osoblje covid pozitivno, svi bi to trebali znati!“, napisao je Čaplja.

Između ostalog je naveo da je u pitanju „skrivanje informacija i dezinformiranje cijelog tima o zdravstvenom stanju sunarodnjaka, te otkrivanje informacija o zdravstvenom stanju lokalnog radnika koji je također dio tima.“

Za Valter Čaplja danas kaže da su Kinezi pokušali naći način kako da mu daju otkaz.

„Međutim, zbog besprijekornog rada (profesionalni vozač), i niza ostalih usluga koje sam učinio za istu kompaniju, nisu imali osnova. Na kraju su sačekali kraj mog ugovora i na taj način me otpustili. Jedini razlog za neproduživanje ugovora je istinski bila moja prijava o dešavanjima u firmi a koja su se ticala prikrivanja dokaza o širenju zaraze covid 19“, kaže Čaplja za Valter.

Naš portal se pitanjima obratio i Uredu za borbu protiv korupciju KS, iz kojeg su istakli da su 8. jula 2022. održali satanak sa zamjenikom kantonalnog ministra, a koji je iniciran nakon što je Ured dobio prijavu vezanu za ovu rekonstrukciju. U prijavi je navedeno da ugovor nije objavljen u Registru podataka o javnim nabavkama KS. Nakon prijave, kaže se u odgovoru Ureda, Ministarstvo je naknadno objavilo podatke i javnoj nabavci, ali ne i ugovor.

Na istom julskom sastanku je dogovoreno da će „Ministarstvo dostaviti Uredu informaciju u kojem će biti obrazložen dotadašnji tok projekta, te da će objaviti osnovne elemente ugovora (zaključenog saJC China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group Ltd and China Railway No.10 Engineering Group.) Od tada je prošlo dvije godine, Ured još uvijek nije dobio spornu informaciju.

Tako se ni nakon završenog posla ne zna sadržaj ugovora: cijena, rokovi i dr., a što su limitirali iz kineskog konzorcija koji je, sudeći po crnim listama širom svijeta, posao jedino mogao dobiti ovdje i biti plaćen novcima građana Sarajeva čija je gradonačelnica Benjamina Karić i stranačka kolegica Adnana Štete oduševljeno dočekala kraj rekonstrukcije pruge, poručujući kako „briljantni ministar Šteta pomjera granice i ukazuje na put kojim buduće generacije trebaju da idu.“

Upravo su dolazeće generacije te koje će otplaćivati Štetine štetne kredite, skrivene u tajnim ugovorima.

valterportal.ba

The post SARAJEVSKA PRUGA: Tajna ugovora s Kinezima first appeared on Gerila.info.