Koalicija protiv SLAPP-a u Evropi (CASE) pozdravlja donošenje Direktive te objašnjava kako odgovornost sada leži na državama članicama za izgradnju temelja postavljenih Direktivom protiv SLAPP-a i izradu efikasnog nacionalnog zakonodavstva koje uključuje:

• Širok obim koji pokriva i domaće SLAPP slučajeve i zahtjeve uređene krivičnim procesnim pravom ili u upravnim postupcima;
• Čvrste garancije u smislu mehanizma ranog otpuštanja za filtriranje SLAPP-ova;
• Zaštitne mjere u nacionalnom zakonodavstvu o naknadi štete s posebnim kriterijumima, kao i nametanje znatnih novčanih kazni tužiocu za korištenje SLAPP-a za zastrašivanje javnih čuvara demokratije;
• Nepravni instrumenti kao što su mehanizmi podrške, svijest i obuka sudija/advokata, etika advokata, prikupljanje podataka i praćenje SLAPP-ova.

U saopštenju se navodi da će CASE paživljivo pratiti transpoziciju kako bi osigurao da su ovi minimalni standardi ispunjeni u cijeloj Evropi i da je zakonodavstvo izrađeno u skladu s preporukom Komisije protiv SLAPP-a i Preporukom Savjeta Europe o SLAPP-ovima, prenosi Hrvatsko novinarsko društvo.

Iako je Anti-SLAPP direktiva donesena na nivou Evropske unije, postavlja se pitanje da li može imati uticaja i na Bosnu i Hercegovinu koja, uprkos mnogobrojnim opstrukcijama, ipak teži ulasku u EU.

Advokat Aleksandar Jokić za Gerilu kaže da Anti-SLAPP direktiva može posredno imati uticaj na BiH u pogledu prihvatanja shvatanja o SLAPP tužbama i lakše prepoznavanje i odbijanje takvih tužbenih zahtjeva.

“Direktno, ovo bi moglo da doprinese usvajanju slične regulative u BiH i da promijeni na određeni način građanske postupke po tužbama za klevetu. Međutim, to neće uticati na krivične postupke”, naglašava Jokić.

Direktor Banjalučkog centra za ljudska prava Dejan Lučka ističe bi ova direktiva prvenstveno trebalo da utiče na države članice EU i biće potrebno pratiti na koji način će one donijeti mjere kako bi se uvela zaštita od SLAPP-a u njima.

“Što se tiče BiH, bilo bi veoma dobro kada bi nadležni organi na svim nivoima vlasti osluškivali pozitivne trendove za npr. ljudska prava koji postoje u EU i pokušali da ih transponuju i prilagode prilikama kod nas. Međutim, mislim da je to teško za očekivati, naročito ukoliko imamo u vidu prošlogodišnje smanjenje prostora za slobodu izražavanja, koje se desilo sa rekriminalizacijom klevete u Republici Srpskoj i to uz pozivanje na lošu praksu koja postoji u određenim EU državama. Čini mi se da se ono što je progresivno u EU nekada lako odbaci, dok se negativne pojave ušunjanju u našu svakodnevicu. Stoga mi možemo očekivati dodatno sužavanje prostora za osnovne slobode, ali teško da možemo dobiti i njihovu jaču zaštitu. Ovo naravno, ukoliko se u političkoj sferi nešto bitnije ne promijeni”, navodi Lučka.

On za Gerilu kaže da bi BiH trebala da ide u korak sa standardima koji postoje i koji se primjenjuju u EU, a čiji je cilj veća zaštita prava građana i njihovih osnovnih sloboda, ali problem je što BiH i nije mnogo revnosna u ovom pogledu.

“Najvećim dijelom je to zbog nedostatka političke volje, pa joj je i sam status kandidata poklonjen, a ne zaslužen. Ipak, ova direktiva može biti još jedan dodatni vjetar u leđa, odnosno dokument koji će poslužiti organizacijama koje zagovaraju anti-SLAPP regulativu kod nas u njihovim zagovaračkim aktivnostima”, zaključuje Lučka.

Inače, strateške tužbe protiv učešća javnosti (Strategic lawsuits against public participation – SLAPP) koriste se planski protiv javnih čuvara demokratije i vladavine prava. Evropski centar za slobodu štampe i medija definiše SLAPP kao „tužbu koju su pokrenuli moćni subjekti (npr. korporacije, javni službenici, poslovne osobe visokog profila) protiv nevladinih pojedinaca ili organizacija koji su izrazili kritički stav o suštinskom pitanju od nekog političkog interesa ili društvenog značaja”. One uključuju pokušaje cenzure, zastrašivanja i ušutkivanja kroz otežan sudski proces koji najčešće biva dodatno opterećen velikim novčanim troškovima koji mogu dovesti do odustajanja od sudske borbe, a u krajnjem slučaju i do gušenja kritike. Dakle, njihov cilj jeste gušenje slobode izražavanja o pitanjima od javnog interesa.

Jedan od primjera ovih tužbi koje su podignute u BiH jesu tužbe koje su podignute protiv Sunčice Kovačević i Sare Tuševljak za nematerijalnu štetu od strane belgijskog investitora “Green Invest/BUK d.o.o.”

Gerila.info

The post Evropski parlament usvojio Anti-SLAPP direktivu. Šta to znači za Bosnu i Hercegovinu? first appeared on Gerila.info.