„Otišao bi da analiziram stanje i na jedno i na drugo mjesto. Kao da idem da probam sarmu na jednoj i na drugoj slavi. Da ne uvrijedim domaćicu. Mislim da to jeste veliko pitanje i to je razlog zbog kojeg imamo veliki broj apstinenata. I tek ćemo ih imati“, kazao je predsjednik Centra za životnu sredinu Tihomir Dakić.

Posljednjih desetak dana glavna ekološka tema u BiH je zagađenje Une. I dalje niko ne zna zbog čega je Una zagađena, kako je do toga došlo i ko će da odgovara.

„Prve informacije sa terena kažu da je u pitanju velika količina otpadnih voda koje su navodno iscurili iz kolektora u Bihaću. Neke institucija su se pokrenule i uradile ispitivanje kvaliteta vode. Prema posljednjim podacima, ne postoji nikakav problem i voda je biološki ispravna. Zagađenje bilo čega u ovoj zemlji traje svega par dana. Zato što govna idu nizvodno“, priča Dakić.

On kaže kako u BiH ne postoji podatak o zagađenosti voda. Niko ne zna koliko je zagađena Una, a koliko Vrbas, Neretva, Pliva, Sana… Pojedina ribarska društva jave kada se na određenoj rijeci desi pomor riba i onda se pokreću određene inicijative. Među onima koji često dižu halabuku postoji velika nesigurnost i nepovjerenje u institucije.

„Najčešće se nalazimo između čekića i nakovnja. S druge strane imamo političare i institucije koje nas kritikuju zbog neosnovane panike. Tako je bilo sa piralenom, tako je bilo kada su u pitanju bila neka veća zagađenja. Bili smo svjesni šta se dešava, vidjeli smo da se informacije minimiziraju i da se kontrolisano puštaju u medije“, ističe Dakić.

Dakić kaže kako često sami sebi postave pitanje: koji klinac radimo? To ih povremeno pitaju i drugi. I to je, dodaje on, dobro pitanje. Svako jutro se bude sa pitanjem koliko i na koji način njihovo djelovanje ima uticaj na negativne procese.

„Količina pritiska na prirodna dobra je ogromna. Ne samo kod nas. Dolaze nam i tek će da nam dolaze korporacije, a vode jesu jedna od tema koja će nam za nekoliko godina doći do grla. Nas je premalo. Proaktivnih građana u BiH ima za jedan bus. A koliko imamo vlada, koliko imamo ministarstava, koliko imamo kantona, koliko imamo onih koji će staviti potpis na davanje šikara da se iskoriste za geološka istraživanja? A onda poslije toga jedna korporacija proda drugoj korporaciji za 1,3 milijarde nekih para“, rekao je Dakić.

Drugo važno pitanje je: koliko kamiona iz Bistrica ide u Srbiju svakog dana? Dakić kaže da  se koridorom dešavaju iste stvari od 1992. godine. On kaže kako Centar pokušava da sazna koliko je zaista izvezeno uglja iz BiH. Uprava za indirektno oporezivanje BiH – ćuti.

„Nećemo govoriti o tome ko je direktor UIO BiH. Nećemo govoriti, ali je interesantno i indikativno da ne možete da saznate koliko je poreza naplaćeno u odnosu na količinu izvezenog uglja. Danonoćno idu kamioni. Srbiji je potreban ugalj i on se uvozi se bez obzira na to što ugalj ima visok procenat sumpora“, kazao je Dakić.

Iz potoka Grabovca sve ide u Medljanku, iz Medljanke sve ide u Sanu. Teški metali završavaju u ovim vodama i zbog toga postoji pad kategorije kvaliteta vode u ovim rijekama. Dakić pita da li smo sve bliže kukama i motikama, jer institucije ne rade posao koji bi trebalo da rade.

„Sistem postoji, ali on nije usmjeren na vladavinu prava, nego na bogaćenje manjine. I to udbaške manjine. Kada začeprkate i vidite ko je gdje završio školu i ko je s kim povezan, vidjećete  da su službe poprilično žive, da sarađuju i da realizuju sve što dogovore. A mi smo zaokupljeni time šta će reći Sanja Vulić i hoće li biti održana posebna sjednica Narodne skupštine“, kaže Dakić.

Tema broj tri: Pliva. Da li je stavljena tačka na izgradnju druge male hidroelektrane na Plivi ili će ipak tiha voda bregove potopiti? Dakić kaže kako se nada da će lokalno stanovništvo pratiti sve te slučajeve.

„Apetiti su još uvijek tu što se tiče realizacije koncesionih ugovora. Da li će se oni i desiti – to je do svih nas. Dobar dio koncesionih ugovora je poništen. Postojali su opravdani razlozi da ministarstvo raskine te ugovore. Građani su sve svjesniji i reaguju mnogo brže nego što je bilo prije 15 godina i mi sada ulazimo u jedan period u kojem ćemo morati tražiti individualnu krivičnu odgovornost prema svim predstavnicima institucija“, istakao je Dakić.

G. Dakić/Gerila.info

The post Tihomir Dakić za „PST!“: Sistem pomaže udbaškoj manjini da se bogati (VIDEO) first appeared on Gerila.info.

Po njegovim riječima, nakon inspekcijskog nadzora, utvrđeno je da ova javna ustanova proizvodi bespilotne letjelice, i to bez neophodnih dozvola.

Prema tvrdnjama Košarca, pronađeno je šest dronova, a institucija je navodno ušla u saradnju sa Ministarstvom odbrane BiH i pored toga što, kako tvrdi, nema validne dozvole za takvu proizvodnju.

“Sklopili su ugovor sa Ministarstvom odbrane u Savjetu ministara, a nemaju dozvole. Ovo je ozbiljna afera”, rekao je Košarac, nakon održane sjednice Savjeta ministara.

Na konferenciju za medije Staša Košarac je donio i zamke za štakore, aludirajući na to je u Kantonu Sarajevo proglašena epidemija leptospiroze.

Po običaju, Košarac je veoma brzo dobio podršku. Šef Kluba SNSD-a u Predstavničkom domu i član Zajedničke komisije za odbranu i bezbjednost PS BiH Sanja Vulić izjavila je da “institucija koja se finansira javnim novcema proizvodi dronove bez ikakvih dozvola i uz ugovor sa Ministarstvom odbrane u Savjetu ministara, to je afera bez presedana”.

“Imamo nelegalnu proizvodnju naoružanja u srcu FBiH. Ko je ovo odobrio i u koju svrhu? Ovo nije tehnološki napredak, već ozbiljno kršenje zakona i direktna prijetnja bezbjednosti svih građana. Ako se institucije ne oglase i ne pokrenu odgovornost, onda više nemamo institucije BiH, već ozbiljan bezbjednosni problem”, navela je Vulićeva.

Ubrzo su stigle i reakcije, i to podjednako oštre.

Ministar odbrane BiH Zukan Helez odgovorio je tvrdnjom da je Košarac “promašio fabriku”. U izjavi za medije poručio je da Centar za napredne tehnologije, o kojem Košarac govori, nije nikada bio u saradnji s njegovim ministarstvom. Štaviše, Helez je rekao da je spreman da lično povede predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika u obilazak legitimnih kompanija koje u FBiH proizvode dronove za izvoz.

“Neću s ovim miševima Stašama, nego s Dodikom. BiH je njegova država, da mu pokažem koliko smo u tom segmentu daleko otišli, da izvozimo dronove u vrijednosti 60 miliona KM. Znam da će ga to obradovati. Pozivam ga javno da dođe i da se uvjeri kakve dronove proizvodimo, pa da se u te tri države u koje može otići pohvali da njegova domovina BiH proizvodi dronove. Staša to ne može naći”, rekao je Helez.

Iako je ova “afera” u povojima, nijedna institucija do sada nije potvrdila ili demantovala da su dronovi pronađeni u Sarajevu nelegalno proizvedeni, niti da postoji pravosnažna odluka o kršenju zakona. Štaviše, pozivi na inspekcije, zajedničke obilaske i javnu transparentnost ukazuju da bi se moglo raditi o još jednoj epizodi političkog obračuna između SNSD-a i “Trojke”, uz pokušaj da se pitanja odbrane, bezbjednosti i javnih nabavki upotrijebe za dnevne političke ciljeve.

Gerila.info

The post Afera ili politički performans? Optužbe o ilegalnoj proizvodnji dronova izazvale buru u RS i Federaciji first appeared on Gerila.info.

Novoizgrađena bolnica u Doboju predviđena je da dugoročno opslužuje 330.000 stanovnika ove regije, ali okoline i, prema riječima zvaničnika na otvaranju, a prvenstveno resornog ministra u Vladi RS Alena Šeranića, opremljena je najsavremenijom medicinskom tehnologijom. Pružaće kapacitet od 450 bolesničkih kreveta, uključujući specijalizivanje jedinice intenzivne i poluintenzivne njege. Bolnica trenutno zapošljava 170 ljekara, dok je 65 na specijalizaciji.

Izgradnja bolnice koštala je oko 104 miliona maraka, a sredstva su obezbijeđena iz budžeta RS-a. Ugovor sa “Sinopharmom” i “Shanxi Construction Investment Group” potpisan je u martu 2019. godine. Rok za izgradnju i opremanje bolnice bio je 36 mjeseci po modelu “ključ u ruke”.

Pojas i put

Predsjednik RS Milorad Dodik je rekao da je ponosan što je imao priliku da rukovodi snažnim timom i da izgrade velike objekte, a iskoristio je priliku i da pohvali kineskog predsjednika Si Đipinga, ali i najavi dalju saradnju s kineskim kompanijama, od kojih očekuje da u ovom entitetu dugo ostanu sa svojim projektima, posebno u oblasti zdravstva.

“Mi smo iskoristili nekoliko veoma važnih trenutaka, a jedan od tih je svakako početak politike koju je promovisao predsjednik Narodne Republike Kine Si Điping, odnosno politika “Pojas i put”. Kada smo razumjeli o čemu se radi, nismo oklijevali da pokušamo da animiramo kineske kompanije da sa nama sarađuju. Sjećam se svog dalekog i davnog odlaska u ovu kompaniju i prvog dogovora da krenemo”, rekao je Dodik na svečanom otvaranju bolnice “Sveti apostol Luka”.

On se posebno osvrnuo na saradnju sa “Sinofarmom”, uz napomenu da očekuje da dugo ostanu u RS sa svojim projektima.

“Imamo odličnu saradnju sa kompanijama iz Narodne Republike Kine, i nastavićemo da radimo, i već smo dogovarali da finalizujemo naš dogovor kako bi “Sinofarm” gradio kampus u Banjaluci koji je potreban kako bi se čitava funkcija Univerzitetskog kliničkog centra dovela do kraja. I ja vjerujem da će “Sinofarm” ovdje ostati dugo godina, decenija, radeći da poboljšamo naš savremeni medicinski sektor”, kazao je Dodik.

Zanimljivo je da je 14. marta 2019. godine potpisivanju ugovora o izgradnji i opremanju nove zgrade bolnice prisustvovao lično Li Kan, generalni direktor “China Sinopharm International Corporation” iz Pekinga, koji je i potpisao ugovor, kao i kineski ambasador u BiH Xi Ping, uz prisustvo ministra Šeranića, Dodika, premijera Radovana Viškovića i gradonačelnika Doboja Borisa Jerinića.

Kineski ambasador Xi Ping tada je izrazio zadovoljstvo što dolaskom u BiH prisustvuje potpisivanju prvog ugovora sa učešćem kineskih kompanija u investicijama u BiH, rekavši da je to i prvi posao “Sinofarma” u ovoj zemlji i ulazak na tržište ovog regiona.

Milorad Dodik je na otvaranju bolnice u Doboju rekao da su Kina, odnosno kineske kompanije, alternativa za nove kapitalne projekte u Republici Srpskoj, posebno u odnosu na zapadne zemlje.

“Ova investicija govori da mi imamo alternativu. I mi ćemo tu alternativu zgrabiti i gurati. Onda kad oni budu željeli da s nama rade ovdje i kada nam ponude uslove koje su nam ponudili Kinezi za izgradnju bilo koje bolnice, bilo kojeg objekta, javnog objekta, kada dođe to iz Amerike, ja ću im dati prednost u odnosu na Kinu, ali sam uvjeren da to neću dočekati”, rekao je Dodik.

Inicijativa “Pojas i put” je globalni razvojni i investicioni plan koji je pokrenula kineska vlada 2013. godine. Cilj ove inicijative je da se povežu zemlje Evrope, Azije i Afrike kroz infrastrukturalne projekte poput izgradnje puteva, željeznica, luka i energetske infrastrukture, kako bi se unaprijedila trgovina i ekonomski razvoj. Ova inicijativa ima i političke i strateške aspekte, jer pomaže Kini da proširi svoj uticaj na globalnom nivou.

Svetlana Cenić, ekonomski i politički ekspert, u razgovoru za naš portal ističe da kineske vlasti uvijek razmišljaju dugoročno, čak i više decenija unaprijed.

“Lansiran 2013, Pojas i put, odnosno Belt and Road Initiative (BRI), baziran je na temelju pet prioriteta: koordinacija politike, povezanost objekata, nesmetana trgovina, finansijska integracija i veza između ljudi. Godine 2017. Komunistička partija Kine službeno je uključila napredak BRI-ja u svoj ustav. BRI projekti i investicije implementirani su u brojnim zemljama diljem Azije, Afrike, Evrope pa čak i Južne Amerike. Do kraja 2023. potpisano je preko 200 BRI sporazuma o saradnji s više od 150 zemalja i 30 međunarodnih organizacija”, objašnjava Cenić u razgovoru za Gerilu.

Dodaje da se BRI godinama suočavao s kritikama, poput toga da mnogim BRI projektima nedostaje transparentnosti i da kineska ulaganja mogu biti “dužnička zamka”, posebno za zemlje u razvoju.

“Kina, međutim, tvrdi da njezino kreditiranje nije predatorsko. Tokom prošle dekade, BRI se takođe suočavao s kritikama zbog zabrinutosti za okoliš i održivost. Ipak, poslednjih su godina pokrenute razne inicijative i napori da se stvori zeleniji BRI. Na primer, 2018. Odbor za zeleno finansiranje Kineskog društva za financije i bankarstvo i Inicijativa za zeleno financiranje Grada Londona objavili su Načela zelenog ulaganja (GIP) za BRI. Svetski ekonomski forum i nekoliko drugih međunarodnih organizacija doprineli su izradi načela. GIP, koji su potpisali deseci učesnika u nekoliko zemalja, pozvao je zajmodavce, investitore i planere da osiguraju da BRI projekti budu u skladu sa zahtevima održivosti. Načela su pozivala na procenu i objavljivanje strategija za ublažavanje klimatskih rizika, stvaranje ciljeva zelenih ulaganja i obaveze postepenog ukidanja ulaganja koja su intenzivna ugljikom”, kaže Cenić i dodaje da je ukupna potrošnja BRI-a već premašila trilion dolara.

“Danas je BRI kreditiranje učinilo Kinu najvećim uterivačem dugova na svetu. I dok su nivoi ulaganja varirali tokom godina i neke su zemlje prekinule svoje sudelovanje u BRI-ju, u prvoj polovini 2023. potpisano je više od 100 BRI sporazuma u ukupnoj vrednosti od 43 milijarde dolara — što je povećanje od otprilike 20% u odnosu na prvu polovinu 2022. Kina je izabrala delovanje geoekonomijom, za razliku od SAD gde je dominantna bila geopolitika. Dakle, do nas je – na kakve uslove pristajemo i ko tu pokušava za sitne pare da podredi opšti interes privatnom”, zaključuje u razgovoru za Gerilu Svetlana Cenić.

Muamer Hirkić, naučni istraživač na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, za naš portal ističe da je izgradnja bolnice u Doboju “prvi takav projekat jedne kineske kompanije u Evropi, što znači da služi i kao „flagship“ projekat za promociju kineskih mogućnosti u sferi izgradnje medicinskih ustanova”.

“Benefiti su jasni, u smislu modernizacije kompletne medicinske usluge. Također, važna je i saradnja sa Sinofarmom, koji će igrati značajnu ulogu u medicinskom sektoru u RS. Tu je i saradnja sa UKC RS.  Kada je riječ o rizicima, već je bilo riječi o nekoliko kontroverznih detalja. Prvi se tiče samog dobijanja posla i činjenice da je kineska kompanija dobila posao iako nije dala najbolju ponudu. Drugo se tiče lokacije gdje je bolnica izgrađena, s obzirom da je plavno područje. Treće, naravno, se tiče mogućnosti ili nemogućnosti vraćanja novca”, dodaje Hirkić.

On dodaje da je potrebno sačekati da se vidi funkcionalnost objekta i opreme u bolnici „Sveti apostol Luka“, kao i da će biti potrebno da prođe određeni period da bi se mogla napraviti evaluacija.

„Ono što je sigurno je da ova izgradnja donosi saradnju sa velikom kompanijom Sinofarmom, što bi moglo dovesti do unapređenja infrastrukture. Kina je poznata po efikasnosti i praktičnosti usluga u svojim bolnicama (s obzirom na veliki broj pacijenata koje moraju primiti u toku dana) u svom medicinskom sektoru. Npr. u sektoru samog organizovanja i „puta pacijenta“, moglo bi se raditi na unapređenju i digitalizaciji procesa, te razvoju platformi koje poboljšavaju pristup, smanjuju troškove i poboljšavaju kvalitet zdravstvenih usluga”, naglašava Hirkić moguće benefite nove bolnice u Doboju.

Najava za nove projekte “Sinofarma” i kineskih kompanija u oblasti zdravstva u RS

Zanimljivo, Dodik je, dan prije otvaranja dobojske bolnice 4. septembra, u posjetu u svojoj rezidenciji u Palati Republike ugostio Fu Qianga, zamjenika generalnog direktora kompanije “China Sinopharm International Corporation”, koji je ujedno i direktor i odgovorno lice u bosanskoj ekspozituri ove kompanije “China Sinopharm International Corporation Central and Eastern Europe Branch”. Nekoliko sati poslije Dodik je, na pres konferenciji nakon sjednica Izvršnog komiteta i Predsjedništva SNSD-a u Banjaluci, potvrdio da Sinofarm nastavlja svoje projekte u Republici Srpskoj.

“Ovih dana, svjedoci ste da otvaramo neke nove završene investicije. Juče smo bili u Stanarima, sutra smo u Doboju gdje otvaramo bolnicu sa 450 ležaja i preko 25.000 kvadratnih metara. Danas smo razgovarali sa Sinofarmom koji je izveo izgradnju ove bolnice i da nastavimo sa izgradnjom i saradnjom sa njima na izgradnji kampusa i završetka sadržaja u okviru kliničkog centra ovdje u Banjaluci”, rekao je Dodik.

Široj javnosti to i nije poznat projekat, ali Dodik je govorio o medicinskom kompleksu koji bi trebao da obuhvata novu zgradu Medicinskog fakulteta, Srednje medicinske škole i Centra za obrazovanje i usavršavanje.

To je u razgovoru za naš portal potvrdio i dr. Vlado Đajić, direktor Univerzitetsko-kliničkog centra.

“Tako je, tu na potezu između zgrade ginekologije i onkologije koja se gradi će se nalaziti fakultet, srednja medicinska škola i institut za naučno-istraživačke radove”, rekao nam je Đajić koji je dodao da realizaciju ovog projekta “koči vlast u Sarajevu”.

Dokumentacija je, prema riječima Đajića, spremna, a riješeno je i pitanje vlasništva zemljišta. Savjet ministara BiH je utvrdio Prijedlog ugovora o finansiranju vrijedan 75 miliona evra, dok je ukupna vrijednost projekta procijenjena na 105 miliona evra, od čega je kredit Evropske investicione banke 75 miliona evra. Rok otplate kredita je 25 godina, uključujući šest godina grejs perioda. Planirano je da projekat bude realizovan do kraja januara 2029. godine.

“Sredstva su bila obezbijeđena od Evropske banke, a oni gore to nisu htjeli da odobre, pa smo čekali Predsjedništvo, ali mislim da bi se te peripetije trebale uskoro riješiti. Uglavnom, projekat je napravljen, završen je i regulacioni plan tako da se samo čeka da se puste ta sredstva sa nivoa BiH i zajedničkih organa i da krenemo raditi”, izjavio je Đajić za naš portal.

Đajić je dodao i da će izbor kompanije koja će to graditi ići preko javnog tendera, tako da ostaje “enigma” kako je Dodik već proglasio “Sinofarm” za izvođača radova ovog kompleksa kada tender nije ni raspisan?!

Da su u nastavak poslovanja u RS sigurni i predstavnici kineske kompanije, potvrdio je i Fu Qiang iz “Sinofarma” koji je na svečanom otvaranju bolnice rekao da “se ova kineska firma raduje nastavku saradnje sa Republikom Srpskom na novim projektima”.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite RS Alen Šeranić je, na poziv Organizacionog odbora Globalnog zdravstvenog foruma i uz podršku Ambasade BiH u NR Kini, prisustvovao nedavno, 17.jula ove godine, u još jednoj u nizu posjeta zdravstvenih radnika NR Kini. Šeranić je prisustvovao otvaranju Treće konferencije Globalnog zdravstvenog foruma u okviru Boao foruma za Aziju koja se održavala u Pekingu.

Sa predstavnicima institucija grada Pekinga Šeranić je razgovarao o mogućnostima za uspostavljanje saradnje između Pekinga i Republike Srpske u oblasti zdravstva, sa fokusom na tradicionalnu kinesku medicinu.

„Razgovarali smo o mogućnostima da se tradicionalna kineska medicina uvede kao izborni predmet na medicinske fakultete u Republici Srpskoj, a s obzirom na to da se u delegaciji Republike Srpske na ovom forumu nalaze i dekani ovih fakulteta“, rekao je Šeranić za kineske medije.

Globalni zdravstveni forum je, inače, platforma visokog nivoa za međunarodnu razmjenu u oblasti zdravstva koju je pokrenuo Boao forum za Aziju, poznati i kao „Azijski Davos“, a kako bi se u dijalogu i saradnji povezali vlade, biznisi, akademska zajednica, istraživači i mediji sa posebnim fokusom na oblast zdravstva.

Domaćini Treće konferencije Globalnog zdravstvenog foruma su Boao forum za Aziju, te Opštinska vlada Pekinga, a ministar Šeranić je u Pekingu boravio na poziv Organizacionog odbora Foruma, uz podršku Ambasade BiH u NR Kini.

“Sinofarm” je u aprilu 2023. godine pregovarao sa premijerom RS Radovanom Viškovićem oko projekta u kojem bi “kineski partneri zajedno sa RS gradili fabriku za proizvodnju lijekova ili medicinskog materijala u Republici Srpskoj”. Pregovori navodno traju već par godina, iako su posljednih mjeseci te priče, makar u javnosti, utihnule.

A upravo je u susjednoj Srbiji prošlo više od dvije godine od kako je “Sinofarm” najavio datum otvaranja fabrike vakcina, koja do današnjeg dana nije otvorena, a na koju je do sada potrošeno više od 50 miliona evra.

Kamen temeljac za njenu izgradnju položio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru 2021, a prema podacima iz republičkog budžeta Srbije, na izgradnju fabrike i prateću infrastrukturu utrošeno je više od 36 miliona evra, dok je Grad Beograd izdvojio oko 9,5 miliona evra za izgradnju i uređenje saobraćajnica koje su povezane sa fabrikom.

Učestale posjete medicinskog (i ne samo medicinskog) kadra iz RS Narodnoj republici Kini

Kada smo kod posjeta Kini, predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS, kao i zaposleni u bolnici “Sveti apostol Luka”, u više navrata su boravili u posjetama Kini.

Upravo je ministar Šeranić i u novembru 2023. godine bio na čelu delegacije zvaničnika iz RS na 6. Kineskom međunarodnom uvoznom sajmu u Šangaju, i sa predstavnicima kompanije “Sinofarm” posjetio zdravstveno-tehnološki, farmaceutski i inovacijski dio ovog prestižnog sajma.

“Srpska je kao strateški partner inicijative “Јedan pojas – jedan put” do sada kroz realizaciju infrastrukturnih projekata poput autoputeva, izgradnje ključnih elektroenergetskih projekata, kao i Bolnice u Doboju, u značajnoj mjeri ostvarila saradnju sa Kinom, što nam daje optimizam da takvu saradnju nastavimo i ubuduće”, rekao je tada Šeranić.

I premijer RS Radovan Višković je u aprilu prošle godine bio u Kini u službenoj višednevnoj posjeti.

„U ovom momentu mi imamo u fazi pregovaranja i realizacije projekata sa vašim kompanijama preko dvije milijarde KM. To su projekti u fazi energetike i putne infrastrukture”, rekao je premijer Srpske tada.

Višković se sastao u Pekingu sa predstavnicima Kineske državne građevinske inženjerske grupe i Kineske željezničke inženjerske grupe. On se, pored sastanaka sa predstavnicima Kineske državne građevinske inženjerske grupe i Kineske željezničke inženjerske grupe, takođe sastao sa delegacijom grupacije Sinofarm.

Predsjednik Vlade RS je izjavio nakon razgovora u Pekingu sa potpredsjednikom Kineske nacionalne farmaceutske grupe “Sinofarm” Janom Bingom da je pregovarano da kineski partneri zajedno sa Srpskom grade fabriku za proizvodnju lijekova ili medicinskog materijala u Republici Srpskoj.

U posjetu Kini u junu ove godine išli su i predstavnici dobojske bolnice na čelu sa direktorom Mladenom Gajićem, a sa njim u delegaciji je bio i Velibor Jerinić, sekretar Skupštine grada koji je ujedno i sekretar GO SNSD Doboj, ali i član UO ove bolnice. U delegaciji je bila i Sanja Vulić, prva perjanica dobojskog SNSD-a i poslanik u Predstavničkom domu BiH.

Da samo Dobojlije ne idu u Kinu potvrdio je i Vlado Đajić, direktor UKC RS, potvrdivši da i medicinski kadar iz Banjaluke ide na usavršavanje u ovu azijsku zemlju.

Naime, 7. maja 2024. godine u posjeti Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske su boravile delegacije Kine i Francuske s ciljem unapređenja saradnje u edukaciji ljekara i nabavci opreme za kardiohirurgiju UKC-a Republike Srpske.

“Presretan sam što imamo u posjeti delegaciju iz Kine i Francuske, čime dokazujemo da držimo primat kao internacionalna ustanova u BiH i šire. Današnji sastanci i predavanja su išli u dva smjera, a to su nabavka najsavremenije opreme iz Kine i Francuske, te edukacija naših ljekara u kliničkim centrima ovih zemalja i dolazak njihovih stručnjaka u našu ustanovu, a sve s ciljem unapređenja zdravlja pacijenata iz RS”, kazao je direktor UKC-a Vlado Đajić.

Favoriti na tenderima za vlasti u RS?

Da su Kinezi favoriti u tenderskim takmičenjima za vlasti u RS, pokazuje upravo primjer novoizgrađane bolnice u Doboju.

Naime, prema odluci Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS iz 2018. godine kineske firme “Sinofarm” i “Shanxi” su izabrane da, nekon njihove žalbe, grade bolnicu “Sveti apostol Luka” iako je njihova ponuda bila za 700.000 KM skuplja u odnosu na prvobitno izabrani njemačko-crnogorski konzorcijum „Lindner“.

Kancelarija za razmatranje žalbi BiH je tada prihvatila žalbu grupe ponuđača iz Kine “China Sinopharm International Corporation” i “Shan Xi Construction Investment Group Co.Ltd“ i poništila odluku o dodjeli ugovora „Lindneru“, a resorno ministarstvo u Vladi RS je u ponovnom postupku za najpovoljnijeg ponuđača izabralo kineske kompanije.

“Sinofarm” i “Shan Xi” su u žalbi naveli da im Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite nije dalo da kopiraju i fotografišu ponudu „Lindnera“, već da samo izvrše uvid u istu, pa je KRŽ ocijenio da je na taj način otežan pristup dokazima od značaja za pripremu žalbe.

Odluku je potpisao tadašnji ministar zdravlja RS Dragan Bogdanić, a u njoj je navedeno da je za najpovoljnijeg ponuđača za projektovanje, izgradnje i opremanje nove JZU bolnica „Sveti apostol Luka“ Doboj izabrana grupa ponuđača “China Sinopharm International Corporation” i “Shan Xi Construction Investment Group Co.Ltd“, koja je ponudila da ovaj posao uradi za 88,5 miliona KM bez PDV-a.

U obrazloženju odluke je navedeno da je komisija nakon odluke KRŽ i ponovnog pregleda ponuda utvrdila da je kineska ponuda najpovoljina, uzimajući u obzir činjenicu da je Vlada polovinom avgusta povećala procijenjenu vrijednost nabavke na 88 miliona KM bez PDV-a.

Na sami tender su stigle tri ponude, a zanimljivo da je i treća, ujedno i najskuplja (133 miliona KM bez PDV-a), bila od strane još jedne kineske kompanije, „Sinohydro Corporation Limited“.

U feburaru ove godine Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je donijelo odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača za izgradnju Službe intenzivne medicine za nehirurške grane i centralnog sistema snabdijevanja CO2 u novoj dobojskoj bolnici, a posao su dobili „China Sinopharm International Corporation” i „Shanxi Construction Investment Group Co. LTD” koji su jedini dostavili ponudu. U pitanju je dodatni posao na istom projektu u vrijednosti od 878.798,37 KM sa PDV.

Odluka o izboru najpovoljnije ponude donesena je a da resorno ministarstvo nije na internet stranici portala javnih nabavki (www.ejn.ba) objavilo Informaciju o pregovaračkom postupku bez objave obavještenja o nabavci, što je zakonska obaveza, o čemu je prvi pisao portal Capital.

Izbori diktirali datum svečanog otvaranja bolnice?

Potrebe stanovnika Doboja ali i kompletne regije za novom bolnicom su neupitne, ali ni ovo pitanje nije prošlo bez političkog kalkulisanja.

Po sopstvenom priznanju Milorada Dodika, zgrada bolnice bila je gotova već u martu ove godine, a pomjeranje datuma svečanog otvaranja bolnice “Sveti apostol Luka” objasnio je riječima da “naš narod brzo zaboravlja i treba ga primaketi nekim stvarima”.

Zanimljivo, upravo se početak predizborne kampanje za lokalne izbore u BiH maltene poklopio sa datumom otvaranja dobojske bolnice.

Olivera Nedić, odbornica u Skupštini grada Doboja i jedna od rijetkih opozicionih političara u Doboju, za naš portal kaže da je nesumnjiva činjenica da se čekala predizborna kampanja pa da se dva dana prije svečano otvori bolnica. Dodaje i da izgradnju same bolnice prate mnoge kontraverze.

“Dakle, probijani su rokovi i čekao se ovaj početak predizborne kampanje, odnosno dva dana prije početka zvanične kampanje, da se bolnica otvori. Međutim, tu je niz nekih dilema oko te bolnice od samog starta. Bolnica koja se gradi na području, u dijelu grada, koje je bilo poplavljeno, a vlasti nisu dale ni jedan jedini odgovor na to da li su preduprijeđeni rizici oko toga. Dakle, prije svega neko ko je radio tu studiju trebao je da razmišlja o tom segmentu. Rekli su da je u pitanju klizište na lokaciji stare bolnice, a ja se uvijek plašim da se motivi tiču krupnog kapitala, individualnog interesa, jer se već uveliko priča da je ta lokacija, ne samo da je na prodaju, nego su je već prodali. Dakle, sve u vezi sa tim postupkom je krajnje diskutabilno, netransparentno i javnost je ostala uskraćena za brojne odgovore na pitanja koja su imali“, kaže za naš portal Olivera Nedić.

Rokovi za završetak bolnice probijani su nekoliko puta. Prvobitno je trebalo da bude završena krajem 2022, da bi zatim rok bio produžen do septembra 2023, a potom je odlukom Vlade Republike Srpske rok produžen do kraja marta 2024. godine, da bi se bolnica na kraju otvorila 4. septembra ove godine.

Ljubinko Đurić, istraživački novinar, koji je prije više od 15 godina bio i portparol bolnice u Doboju, kaže da priču oko izgradnje bolnice prati od 2006. godine. Prisjeća se da je ugovor za izgradnju bolnice bio potpisan u martu 2019. godine i da je rok za završetak radova na bolnici trebao da bude 36 mjeseci.

„Da, tada je bilo, kad su bili predstavnici kineske kompanije Sinofarm a bio je prisutan i Milorad Dodik koji je položio kamen temeljac, zapravo vremensku kapsulu za gradnju bolnice. Tada je rečeno da će 31. marta, nakon tri godine, nakon 36 mjeseci, biti otvorenje, što se, kao što vidimo, nije desilo. Koliko ja znam, zvanično se kao razlozi koji se pominju za prolongiranje tog roka navode da je nakon tog nastupila korona i to je dosta toga usporilo i doturanje materijala i rad na tom području. Navedeni su i razlozi da se treba raditi neki dodatni hiruški blok, pa je to još pomjereno nekih godinu dana“, kaže Đurić u razgovoru za naš portal.

On dodaje da kineske kompanije jesu bile glavne za izgradnju bolnice, ali su posebno grube građevinske radove radili podizvođači, odnosno domaće firme, a u najvećoj mjeri firma „Građ promet“.

„Ipak, za svaku od faza izgradnje bolnice, pa čak, kako se to kaže, i za eksere, bili su zaduženi Kinezi. Što se tiče same izgradnje bolnice, tada je na polaganju te kapsule rečeno da oni imaju iskustva u izgradnji bolnica ali da je to otvaranje puta gradnje investicija u Evropi kada je u pitanju bolnički sektor, odnosno zdravstvo“, kaže Đurić.

On dodaje da kineske kompanije nisu bile susretljive za medije da snimaju izgradnju objekta, odnosno da se prati kvalitet izgradnje same bolnice i da su čak i osporavali takvu mogućnost.

Zanimljivo, i na sam dan otvaranja bolnice snimateljima i fotoreporterima, osim kameri RTRS-a, nije bio dozvoljen obilazak unutrašnjosti same bolnice, izuzev centralnog hola gdje su zvanice predvođene entitetskim i gradskim vlastima, zajedno sa predstavnicima „Sinofarma“, održale kratku pres konferenciju.

Koliko je „zdravo“ zdravstvo RS?

Iako su se ministar Šeranić, kao i Dodik, ali i direktor Bolnice “Sveti apostol Luka” Mladen Gajić, hvalili dovoljnim brojem stručnog kadra koji će raditi u novoizgrađenoj bolnici, naša sagovornica Olivera Nedić izražava sumnju u takve tvrdnje.

“Postavlja se pitanje ko će raditi u toj bolnici. Ja kao dugogodišnji dobrovoljni davalac krvi nedavno nisam mogla da dam krv jer su mi rekli da su im radnici na terenu i to je ono što me brine – deficit kadra u zdravstvu. Naravno da Doboj treba imati veliku bolnicu jer je u pitanju regionalni centar, ali mi imamo realne probleme sa kojima se zdravstveni radnici u Republici Srpskoj suočavaju a to su bruto primanja, zatim oni nemaju uplaćeno zdravstveno osiguranje. Da li treba dalje govoriti od toga? Ali je važno bilo izabrati 4. septembar za otvaranje, za veliku najavu, spektakularnu najavu otvaranja bolnice dok imamo sva ova neodgovorena pitanja“, kaže za naš portal Olivera Nedić.

Koliko su vlasti u RS transparentne po ovom pitanju pokazao je upravo Milorad Dodik kada na pres konferenciji prilikom otvaranja dobojske bolnice nije dozvolio direktoru bolnice Mladenu Gajiću da odgovori na pitanje novinara kako misli da sanira dug od 38 miliona KM za poreze i doprinose koliko ova bolnica duguje. Dodik nije odgovorio na pitanje nego je odlučio da prekine pres konferenciju.

Podsjećamo, Gajić je prije dvije godine osuđen na 10 mjeseci zatvora jer je nabavio neodgovarajuću zaštitnu opremu za medicinsko osoblje kupivši im naočale za zaštitu pri zavarivanju umjesto naočala namijenjenih za kontakt sa zaraženim pacijentima. Radilo se o pregovaračkom postupku bolnice i “Doma za starija lica Doboj“ ukupne vrijednosti 136.918 KM sa PDV-om.

Umjesto ugovorene medicinske, isporučena je nemedicinska roba, a utvrđeno je da je Gajić oštetio budžet grada Doboja za 82.320 KM.

Upravo je predsjednik RS Milorad Dodik iskoristio svoje zakonsko pravo i u julu ove godine pomilovao Gajića, iako je banjalučki sud o tome dao negativno mišljenje.

Šta je i gdje je “Sinofarm”?

Zanimljiva je povezanost kineskih firmi, odnosno adresa na kojima se nalaze, posebno u Banjaluci. Do prije samo godinu dana na istoj adresi nalazile su se firme „China Sinopharm International Corporation Central and Eastern Europe Branch“ i kompanija „SDHS”, i to u Banjaluci na adresi Mladena Stojanovića 117a. U međuvremenu je SDHS promijenio adresu i sada se nalazi na adresi Ulica Janka Veselinovića broj 9-11, takođe u Banjaluci, na kojoj su i još dvije kineske firme “CHINA SHANDONG INTERNATIONAL” i “Everit”.

Shandong je javnosti poznat po već čuvenom skrivanju ugovora o izgradnji autoputa Banjaluka – Prijedor a koji je vrijedan 600 miliona maraka.

Podaci do kojih je došao portal CAPITAL potvrđuju da su sve kineske kompanije koje su registrovane u RS povezane i da posluju pod kontrolom kineske države.

Vratimo se na „Sinofarm“, tačnije „China Sinopharm International Corporation Central and Eastern Europe Branch“, koja na adresu na kojoj je registrovana u Banjaluci, prema saznanjima našeg portala, nema ni poštansko sanduče niti obilježeno dugme na interfonu. Za jednu firmu koja je napravila bolnicu od 100 miliona KM u našoj državi to je, u najmanju ruku, neobično!?

Inače, „China Sinopharm International Corporation Beijing“, kako to i samo ime kaže, nalazi se sa centralom u Pekingu, a njen bh. ogranak „China Sinopharm International Corporation Central and Eastern Europe Branch”, prema podacima dostupnim na specijalizovanom sajtu Akta.ba, u 2020. godini je imao zaposlenih svega pet radnika.

„Sinofarm“ kao brend je, posebno javnosti u BiH, postao poznat u periodu pandemije korona kada je pored „Pfizera“, „Astra Zenece“ i „Sputnjika“ opskrbljivao BiH sa vakcinama protiv ovog virusa.

“China Sinopharm International Corporation Beijing” je specijalizovana za međunarodne zdravstvene usluge, medicinsku trgovinu i farmaceutske proizvode i ima široko međunarodno prisustvo, sa partnerstvima u preko 60 zemalja.

„Sinofarm”, koja je jedna od najvećih farmaceutskih i biotehnoloških kompanija u Kini, i inicijativa “Pojas i put” (Belt and Road Initiative, BRI), povezani su kroz širi kontekst kineske strategije globalne ekonomske i političke integracije.

Kineski projekti u BiH sve češći i brojniji

Učestalost postojećih kineskih projekata u BiH kao i najava novih projekata sve je brojnija, od hidroelektrana Bistrica, Dabar i Buk Bijela, preko autoputeva Banjaluka-Prijedor i Bijeljina-Brčko, zatim dionica na Koridoru Vc kao i izgradnje autoputa Tuzla-Žepče, obnova šina u Sarajevu, izgradnje solarnih elektrana kao i vjetroelektrana sa ERS, eksploatacije drveta i izvoza drvne građe, itd.

“Energetski sektor i infrastruktura su ključni sektori u koje Kina ulaže u BiH, ako ne računamo eksploataciju šuma i otkup drveta. U oblasti komunikacija se ne može smatrati investicijom, već čistom prodajom. Sve zavisi kakav se ugovor potpiše, a svedoci smo da se ti ugovori kriju, odnosno nisu transparentni. Nešto više se zna u ugovoru za izgradnju autoputa od Banjaluke do Prijedora, koji je štetan po Republiku Srpsku”, kaže za naš portal Svetlana Cenić, ekonomski i politički ekspert.

Neki od ovih projekata, poput HE Buk Bijela, suočavaju se sa raznim preprekama, pravnim i ekološkim sporovima, pa čak i procesima pred Ustavnim sudom BiH i UNESCO-om.

Mnogi od tih ugovora, poput rekonstrukcije tramvajskih šina u Sarajevu vrijedne više od 40 miliona KM, praćeni su brojnim kontraverzama, poput tajnih ugovora, netransparentnosti i nepravilnosti u postupku izbora izvođača radova.

Konkretno u slučaju rekonstrukcije šina u Sarajevu Ministarstvo saobraćaja Kantona Sarajevo tretiralo je tajnim podatke koji se odnose na sadržaj ponude kineskog konzorcija, ugovorene rokove i cijene te druge važne informacije o jednom od najvećih infrastrukturnih projekata koji su se izveli u poslijeratnom Sarajevu.

U javnosti su se pojavile i informacije o navodnim namjerama kineskih investitora da, pod netransparentnim uslovima, preuzmu vlasništvo nad Željeznicama Republike Srpske.

Resorni ministar Nedeljko Čubrilović i generalni direktor ŽRS Slađan Jović krajem maja ove godine sastali su se s predstavnicima kompanije China Railway International Co. LTD, dok su se u septembru prošle godine sastali sa drugom kineskom kompanijom, Qiqihar Rolling Stock Co. LTD sa kojom su potpisali memorandum o „saradnji na jačanju i unapređenju radioničkih kapaciteta“ Željeznica RS.

Jedan od rijetkih propalih poslova kineskih firmi u BiH je raskinut ugovor za izgradnju Bloka 7 Termoelektrane u Tuzli, iako Elektroprivreda BiH do danas nije zvanično saopštila odluku o raskidu ugovora sa kineskim pertnerima.

Projekat izgradnje Bloka 7 je privukao kritike javnosti upravo zbog netransparentnosti i nejasnih uslova kredita koje je China Gezhouba Group obezbijedila preko China Exim Bank. Ovaj projekat, koji je trebao biti vrijedan 722 miliona evra, podržan je kreditom kineske banke, ali su uslovi finansiranja ostali nepoznati javnosti.

Finansiranje kineskih projekata u BiH, kao uostalom i u drugim zemljama u razvoju, najčešće se odvija kroz kombinaciju različitih finansijskih mehanizama, uključujući kredite, investicije i direktne ugovore sa kineskim kompanijama, koje često prate državnu podršku Kine. Ključni izvori finansiranja dolaze iz kineskih državnih banaka, poput China Exim Bank i China Development Bank.

Svetlana Cenić za naš portal kaže da je uvijek do vlasti u određenoj zemlji na kakve uslove kreditiranja pristaju.

“EBRD i Svetska banka takođe imaju različit model – jedan je čisto kreditni, a drugi može biti i za unapređenje rada institucija, za unapređenje pružanja nekih usluga države i slično. MMF je čista podrška budžetu, uz određene uslove i tako redom. Sve se razlikuje. Kineski je na kreditnoj osnovi, ali molim da se uvek ima u vidu da je do vlasti na šta će pristati. Može kineski partner da traži bilo šta, ali do nas je da li pristajemo i zašto”, ističe Cenić.

Kineske kompanije često dobijaju ovakve ugovore putem direktnih pregovora, bez javnih tendera, što često izaziva kritike zbog manjka transparentnosti.

Muamer Hirkić, naučni istraživač na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, kaže da se zapravo “osnovni problem kineskog poslovanja najviše odnosi na ugovore i nivo tajnosti koju prakticiraju vlade i pojedinci, što može povećati rizik od „domaće“ korupcije, posebno u kontekstu gdje korupcija već predstavlja izazov”.

“Upravo na te aspekte najviše ukazuju EU i ostali međunarodni akteri. Važno je naglasiti da ima prostora za sve aktere, kao i da politike Kine i EU prema BiH i regiji mogu biti komplementarne, ali da moraju biti bolje koordinirane i sistematičnije postavljene – pogotovo u pravnom okviru. Prije svega, to se odnosi na strateško djelovanje u sektoru razvoja”, kaže za naš portal Hirkić.

Uprkos privlačnim uslovima kredita i finansiranja, koje političari poput Milorada Dodika naglašavaju (posebno u odnosu na kreditiranja kod Svjetske banke ili EBRD-a), postoje i određeni rizici ovakvog načina finansiranja i realizacije projekata.

Stručnjaci upozoravaju da se BiH, kao i mnoge druge zemlje koje sarađuju sa Kinom, može suočiti sa dugoročnim zaduživanjem, jer ovi krediti često dolaze sa obavezama vezanim za izvođače radova ili materijale koji moraju biti kineski. Ovakvi aranžmani vrlo često mogu povećati zavisnost od Kine i ograničiti domaće privredne koristi.

Muamer Hirkić za naš portal kaže da Kina nije zemlja koja uglavnom investira, već daje zajmove za velike infrastrukturne projekte i, uz turske firme, trenutno drži primat i uglavnom one pobjeđuju na tenderima u oba entiteta u BiH.

“Najveći problem predstavlja manjak transparentnosti prilikom potpisivanja ugovora, što onda znači i da vlasti ne objavljuju tačne i kompletne informacije o utrošku novca građana. Upravo tu vidim i veliki problem, u smislu kako lokalne vlasti, prvenstveno u RS, troše budžetski novac, kojeg nema „u izobilju“. Upravo tu bi mogao i nastati problem, ukoliko ne budu u mogućnosti da vraćaju kredite za infrastrukturne projekte”, kaže Hirkić.

Ovi projekti se često realizuju kroz direktne pregovore između vlada i kineskih kompanija, zaobilazeći standardne procedure međunarodnih tendera i javnih konkursa, a najbolji primjer u BiH je izgradnja autoputa Banjaluka-Prijedor.

Kreditne linije od kineskih banaka, poput China Exim Bank ili China Development Bank, često su vezane za projekte koje izvode kineske kompanije, a ti poslovi se dodeljuju bez javnih tendera. U tim slučajevima, nema jasnoće o stvarnim troškovima projekata, kamatnim stopama, rokovima otplate, ili eventualnim finansijskim i pravnim obavezama ukoliko dođe do kašnjenja u realizaciji ili povratku duga.

U mnogim slučajevima, detalji ugovora između kineskih kompanija, kineskih banaka i lokalnih vlasti ostaju nedostupni javnosti. Za javnost nepoznanica mogu ostati visine kamatnih stopa na dugoročne kredite, sakrivene obaveze ili garancije koje vlada mora da preuzme u slučaju neispunjavanja obaveza, ali i mogućnostima ili rizicima preuzimanja kontrole nad ključnom infrastrukturom u slučaju nemogućnosti otplate dugova.

Političarima u BiH projekti sa kineskim kompanijama jesu primamljivi upravo zbog složenog administrativnog i političkog uređenja naše zemlje i stoga političari pribjegavaju saradnji sa Kinom kao dio unutrašnjih političkih strategija. Lokalni politički interesi i lobiranje u vezi s infrastrukturnim projektima mogu dodatno narušiti transparentnost i dovesti do sukoba interesa.

Kada govorimo o dugoročnim rizicima, zaduženja koja prate kineske investicije postavljaju pitanje dugoročne održivosti a pojedine zemlje, čak i iz okruženja (poput Crne Gore), mogu upasti u zamku da ovi dugovi mogu da pređu u fazu koja prijeti suverenitetu i opstanku države. BiH nije trenutno u takvoj situaciji, ali kod određenih stručnjaka postoji bojazan da bi ovakav tempo saradnje sa kineskim firmama mogao dovesti do pruzimanja ključnih infrastrukturnih projekata od strane kineskih kompanija ili banaka.

Još jedna od “zamki” saradnje sa kineskim firmama je, vrlo često, nedostatak jasnog mehanizma nadzora i evaluacije od strane nezavisnih tijela ili organizacija civilnog društva. Samim tim javnost nije upućena u stvarni kvalitet radova, poštovanje ugovora, kao i održivost i efekte na životnu sredinu.

Siniša Berjan, ambasador BiH u Kini, tvrdi da kineski investitori iskazuju značajan interes za nekoliko ključnih sektora u BiH, prepoznajući izuzetne mogućnosti za razvoj i saradnju.

U razgovoru za portal Capital, Berjan ističe da saradnja za Kinom nije usmjerena protiv bilo koje treće strane, već je motivisana našim potrebama za ekonomskim razvojem i prosperitetom.

Na pitanje zašto su ugovori sa kineskim kompanijama najčešće “tajni”, Berjan odgovara da je razlog za to što “ti ugovori često sadrže komercijalno osjetljive informacije koje nisu javno dostupne radi zaštite interesa svih strana”.

“Tajnost ugovora i poslovna povjerljivost nisu specifični samo za kineske investitore, već je uobičajena praksa u poslovnim odnosima širom svijeta kako bi se zaštitili konkurentski podaci i osigurala povjerljivost poslovnih planova. Transparentnost se osigurava kroz zakonske procedure, mehanizme nadzora nad realizacijom projekata i periodično izvještavanje relevantnih institucija, koji osiguravaju da su ovi ugovori u skladu sa interesima javnosti”, rekao je Berjan.

Znamo li namjere i, još bitnije, posljedice projekata kineskih kompanija u BiH?

Sigurno da iza interesa kineskih kompanija za infrastrukturne projekte u BiH stoji prvenstveno finansijski interes. Međutim, Kina kao i svaka supersila, ima određene političke interese.

Valbona Zeneli, viša stručna saradnica u Atlantskom savjetu, ističe da je “geostrateški položaj zapadnog Balkana savršen kao mostobran prema tržištima EU i ključni tranzitni koridor za kinesku inicijativu “Pojas i put”.

“Kineski interesi u regionu su snažno povezani sa infrastrukturnim projektima i mogućnostima privatizacije, gdje je potražnja za povlaštenim kreditima velika a cijene nabavke su niske”, kaže Zeneli.

Srđan Traljić iz Transparency Internationala u Bosni i Hercegovini ističe da je poslove koje vlasti RS dogovore sa kineskim kompanijama, vrlo često, od početka pratio nedostatak transparentnosti. Gdje su nailazili na dobar sistem, kineski investitori su se prilagođavali i poslovali pod tim uslovima, ističe Traljić.

“Ono što je specifično za zemlje kao što je naša i kao što su druge zemlje u tranziciji koje imaju vlast koja je poprilično autoritarna jeste da u takvim sistemima oni nisu postavljali neke posebne uslove niti su brinuli da li mogu vraćati te kredite”, kaže Traljić.

“Građani to podržavaju jer žele da se ti projekti realizuju, ali kad podvučemo crtu, plašim se da ćemo doći u situaciju da će nas ti projekti izaći preskupo jer se nije vodilo računa o javnom interesu”, dodaje Traljić.

Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbjednosnu politiku, ističe da je model ulaska na tržište kineskih kompanija korištenje spoljnje politike ovih zemalja, kao i da su ove firme primijetile da zapadne kompanije ne rade dovoljno u infrastrukturnoj industriji na Balkanu.

“Najčešće se ti ugovori proglašavaju da su ili poslovna, ponekad i državna tajna zato što se saradnja u oblasti infrastrukture odigrava na osnovu međunarodnog sporazuma”, kaže Vuksanović.

Time, smatra Vuksanović, NR Kina i njene državne kompanije dobijaju priliku da dobiju nove projekte, oslobode se viška građevinskog materijala, a prvenstveno da šire svoj politički uticaj.

Zašto su kineske kompanije omiljene za domaće političare možda je ponajbolje objasnio Mirko Šarović, bivši ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, ali i nacionalni koordinator za saradnju s Kinom.

“Postoji razlika u poslovanju sa zapadnoevropskim i kineskim kompanijama jer kada EU, kao glavni trgovinski partner BiH, nama da novac onda je BiH pozvana da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije, dok Kinezi investiraju bez da postavljaju takve uslove”, kaže Šarović.

Ekonomska analitičarka Svetlana Cenić kaže da vlast Republike Srpske već izvjesno vrijeme pregovara sa različitim kineskim kompanijama o njihovim investiranjima u Republiku Srpsku.

“Kinezi su tražili državne garancije jer je Republika Srpska u deficitu. Kinezi nikada ne daju grantove. Treba dobro provjeriti te firme kineske jer među kineskim firmama ima onih koje su na crnim listama, neke i na kineskim crnim listama jer se bave mešetarenjem i prave štetu i kineskim interesima”, ističe Cenić.

“Kineze interesuje energetski sektor, djelimično hrana i poljoprivreda. Oni su svjesni da smo mi poligon sukoba. Dodik, s druge strane, igra na kartu da ucjenjuje Zapad s Kinom i očekuje da Zapad da pare kako bi on odustao od Kine. Pitanje je da li će Kinezi tražiti da država bude garant obveznica Republike Srpske. Ako bude, onda će Dodik ucjenjivati svoje partnere na nivou BiH da država garantuje to“, kaže Cenić i dodaje da postoji realna opasnost da Kina postane “vlasnik Republike Srpske“.

Emily de La Bruyère, jedna od vodećih svjetskih analitičarki u polju ekonomsko-sigurnosnih implikacija geopolitičke strategije Kine, ističe da Kina razvojem tehnologije želi da utvrdi svoju poziciju i ako uspije u tome biće u mogućnosti da oblikuje daljnji razvoj svijeta.

“Za stanovništvo u Bosni i Hercegovini postoji rizik da će bilo koja strana završiti u ekonomskoj industrijskoj strategiji Kine. Naime, tu imamo temeljnu ideju da Kina koristi svoj pristup međunarodnim lancima snabdijevanja ekonomskog razvoja, a sve se to temelji na ideji da se oduzme autonomija zemljama u kojima je Kina na taj način prisutna. To ne znači da zemlje u razvoju ne trebaju imati šansu da se razvijaju, nego treba razumjeti, shvatiti kako odluke utiču na njen budući prosperitet i sigurnost. I da li se zemlja, kada prihvata takav kineski uticaj, odriče svoje autonomije, sljedećih faza ekonomskog razvoja i razvoja generalno”, dodaje Emily de La Bruyère.

Ipak, da se BiH, kao zemlja sa svojim specifičnostima, ne smije odreći saradnje i sa jednom zemljom, a pogotovo ekonomskom supersilom, kao što je Kina, kaže i naš sagovornik, Muamer Hirkić.

“I Kina i EU imaju svoje strategije, EU strategija se više fokusira na Plan razvoja za regiju, dok su kineski aranžmani uglavnom poslovne prirode, usmjereni prvenstveno na ostvarivanje koristi za Kinu. Također, narativ koji trenutno postoji uglavnom Kinu opisuje kao priliku ili prijetnju. Mislim da je stvarnost negdje između, kao i kod svih drugih aktera”, dodaje Hirkić.

Dejan Rakita / Gerila.info

The post Kineski uticaj na zdravstvo i politiku RS: Bolnica Doboj, Sinofarm i “Pojas i Put” first appeared on Gerila.info.

Pomenuti dvojac sve rjeđe se oglašava čak i kad je potrebno braniti odluke stranačkog šefa ili stajati na “braniku” Dodikovih političkih, pa i pravnih bitaka kao što je ona pred Sudom BiH. Umjesto Radmanovića, a posebno Špirića, koji je donedavno bio dežurni komentator i najomiljeniji sagovornik medija bliskih vlastima kad god je trebalo napasti sarajevsku političku “čaršiju”, obračunavati se s “izdajničkom” opozicijom, hvatati se u koštac sa stranim
ambasadorima ili braniti lidera SNSD-a od napada sa “mrskog Zapada”, posljednjih mjeseci u prvi plan iskočila su neka druga imena. Prije svih, živopisna mlada nada SNSD-a iz Doboja, Sanja Vulić, koja je za samo par godina doživjela meteorski uspon u stranačkoj hijerarhiji i od odbornice u dobojskoj skupštini prvo skočila do fotelje u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, zatim šefice kluba poslanika SNSD-a, da bi na nedavnoj sjednici Glavnog odbora SNSD-a bila
izabrana za potpredsjednika stranke.

Vulićeva je takođe, zajedno sa Radovanom Kovačevićem, Miloradom Kojićem, Aleksandrom Goganovićem i ostalim “junošama” iz SNSD-a, najagresivniji branilac lika i djela stranačkog šefa pred Sudom BiH, a Vulićkino javno pominjanje majke sudijama koje sude njenom “Bogu” sablaznilo je čak i one koji su već oguglali na “neposredni” vokabular Milorada Dodika i njegovih političkih učenika.

U isto vrijeme, Nebojša Radmanović i Nikola Špirić sada su i javno poslati u “ćošak” tako što su sa funkcija potpredsjednika stranke sklonjeni u politički savjet SNSD, a na njihova mjesta došli su Vulićeva, Miroslav Bojić i Luka Petrović, koga je na mjestu SNSD-ovog genseka zamijenio Srđan Amidžić.

Petroviću je to svakako nazadovanje jer je sa pozicije generalnog sekretara partije imao daleko veći uticaj od protokolarne, potpredsjedničke funkcije. Iako se o razlozima za pomenutu rotaciju ne govori javno, nezvanično se među SNSD-ovim kadrovima u prvi plan stavlja Petrovićevo približavanje pojedinim beogradskim adresama, u većoj mjeri u odnosu na banjalučke.

Da li se u SNSD dešava smjena generacija, da li je možda u pitanju taktika iskusnih političkih lisaca Špirića i Radmanovića, koji mudro čekaju rasplet situacije puštajući mlade da se “zalijeću”, ili su pak vremešni “senatori” vladajuće partije došli u nemilost stranačkog šefa, odgovore smo potražili od analitičara i dobrih poznavaoca ovdašnjih političkih prilika.

Prema mišljenju političkog analitičara Tanje Topić, već duže vrijeme je primjetno da su u javnom prostoru, kako kaže, mladi politički lavovi nadjačali vikom političke seniore iz redova vladajuće političke partije u Republici Srpskoj.

“Ti glasovi su posebno jaki u dijelu borbe da se zaštiti partijski šef, što govori o dva stila političkog ponašanja među uzdanicama ove stranke. Mladi očito više grizu, spremniji su na korišćenje svih sredstava, i dozvoljenih i nedozvoljenih, u odbrani lika i djela svog stranačkog šefa. S druge strane, stariji provjereni stranački kadrovi mudrije djeluju iza kulisa, bez prevelike pompe i javne vike, čekajući pogodan trenutak da se javno izjasne. Zavisno od okolnosti”, kaže Topićeva za Gerilu.

Posljednja dešavanja u Sudu BiH i medijska odbrana lika i djela Milorada Dodika, prema ocjeni političkog analitičara Nebojše Tojagića, jasno pokazuju da je u toku smjena generacija u najjačoj stranci. On smatra da se tu ne radi o namjernom guranju u prvi plan onih s manjkom političkog iskustva.

“Imenovanje Sanje Vulić za potpredsjednicu SNSD-a već je ukazivalo na to, ali ova zadnja dešavanja pokazuju da se stara garda SNSD-a u vidu Nebojše Radmanovića, Nikole Špirića, pa čak i njihovih političkih pulena, polako povlači”, kaže Tojagić za naš portal.

Da li je u pitanju svojevoljno povlačenje ili gubitak dosadašnjih pozicija, prema njegovim riječima, pokazaće vrijeme.

“To će se vidjeti već na lokalnim izborima. U svakom slučaju, Sanja Vulić, Radovan Kovačević, postaju uzdanice i dalje neprikosnovenog lidera Milorada Dodika”, zaključuje Tojagić.

GERILA info

The post Promjene u SNSD-u: Maratonci trče počasni krug a oko Dodika samo najlojalniji first appeared on Gerila.info.

Samo dvije godine nakon “bogoukazanja” Milorada Dodika Sanji Vulić, srpski član Predsjedništva BiH izjavio je da nije Bog!

Komentarišući izjavu visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da “Dodik nije dragi Bog”, nekadašnji “svevišnji Sanje Vulić” rekao je da niti je on Bog, niti je Kristijan Šmit visoki predstavnik.

“Razlika je samo što ja znam da nisam Bog, a on uporno tvrdi da jeste visoki predstavnik”, istakao je Dodik.

Iako se srpski član Predsjedništva BiH direktno obratio visokom predstavniku, njegova izjava da nije Bog vjerovatno je više pogodila Sanju Vulić koja je posljednje dvije godine, možda čak i duže, živjela u ubjeđenju i vjeri da je njen stranački šef “Tvorac svega vidljivog i nevidljivog”, bar u Republici Srpskoj.

https://www.gerila.info/naslovna/snsd-molitva/

Dodikovom izjavom da nije Bog srušeni su svi snovi, ubjeđenja i vjerovanja Sanje Vulić. Postavlja se pitanje kako će nakon svega pronaći smisao života. Ili će morati tražiti novog boga ili će morati “pojačati” molitve Miloradu Dodiku. Ko zna, možda se predomisli i potvrdi da je ipak Bog.

Mladen Bubonjić

The post Dodik srušio snove Sanji Vulić: “Nisam Bog” first appeared on Gerila.info.

Tužilaštvo je formiralo predmet po prijavi poslanika SNSD-a u Parlamentu BiH Sanje Vulić a radi se istraga u vezi se listićima koji su stigli iz inostranstva. Sanja Vulić je kao kandidat SNSD-a na lokalnim izborima u Doboju na ponovljenim izborima osvojila 5 600 glasova dok je na poništenim izborima osvojila nešto više od 22 000 glasova.

Upravo zbog mogućih neregularnost na poništenim izborima Centralna izborna komisija podnijela je Okružnom tužilaštvu u Doboju krivičnu prijavu protiv članova biračkih odbora koji su bili zaduženi za praćenje izbornog procesa u tom gradu. Izbori su u tom gradu održani 15. novembra prošle godine a pojedini kandidati SNSD-a, prije svega Sanja Vulić i Boris Jerinić , ostvarili su nevjerovatno dobre rezultate koje nisu uspjeli da ponove na ponovljenim izborima. Na pojedinim mjestima kandidati SNSD osvojili su sto odsto glasova izašlih birača.

Tužilaštvo u Doboju je prijavu Centralne izbone komisije zaprimilo 22. februara.

Iz Ovog tužilaštva, krajem marta, potvrdili su za Gerila info da je predmet raspoređen u rad tužiocu Odjeljenja za opšti kriminal i da je rad na predmetu u toku.

U ovom tužilaštvu tvrdili su da su i na osnovu anonimne prijave iz januara ove godine, u vezi sa neregularnostima na lokalnim izborima u Doboju, podnijeli zahtjev policiji za prikupljanje potrebnih obavještenja.

GERILA info

The post Nastavak istrage izbora u Doboju, SIPA upala u CIK first appeared on Gerila.info.

Tužilaštvo u Doboju je prijavu Centralne izbone komisije zaprimilo 22. februara.

Iz Ovog tužilaštva potvrdili su za Gerila info da je predmet raspoređen u rad tužiocu Odjeljenja za opšti kriminal i da je rad na predmetu u toku.

U ovom tužilaštvu tvrde da su i na osnovu anonimne prijave iz januara ove godine, u vezi sa neregularnostima na lokalnim izborima u Doboju, podnijeli zahtjev policiji za prikupljanje potrebnih obavještenja.

GERILA info

The post Istraga izbornog procesa u Doboju first appeared on Gerila.info.

Епархија  Зворничко-Тузланска

Његовом Преосвештенству господину Фотију

Свештенству

Монаштву

Благовјерном народу

ОТВОРЕНО   ПИСМО

“Шта вриједи човјеку да задобије сав свијет, ако изгуби душу своју”

Након дужег размишљања и промишљања, одлучио сам да овакав недостојан, напишем ово писмо прије свега због спасења своје душе, као и спасења душа оних на које се овај текст односи, а и због истине ,јер човјек вриједи само онда ако свакоме може рећи истину.

11. марта 2020. , уважена посланица у Представничком дому Парламентарне Скупштине БиХ, госпођа Сања Вулић изјавила је, да је господин Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ и предсједник политичке странке СНСД “за њу Бог”.

То је изјавила јавно на сједници овог Дома пред ТВ камерама и лицем читавог српског народа.

Након ове тврдње морају се дати неки одговори са догматског аспекта, као и области филозофије религије.

Православна вјера открива нам и јавља велику тајну да је Бог тројчан, Бог је света Тројица :  Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети.

То нису три Бога, него само један, јер три божанске личности имају једну исту суштину као и једну љубав, једну мудрост и све неизмјерно богатство божанских вјечних сила и енергија. У име тога јединога Бога се ми крштавамо и сву вјеру исповиједамо сваки пут када на себе ставимо знак часног Крста.

Дакле, Бог је прије свега љубав ,несебична љубав и то љубав од вјечности. Након тога се поставља питање “ Ко је човјек”?

Човјек је украс свих Божијих створења, Бог му је подарио моћ вјечног живота, створивши га од разумне душе и дивног тијела да би тијело служило разумној души а обоје постали храм животворне Тројице.

Дакле, да се послужимо софизмом, Бог је створио човјека, што значи да човјек није и не може бити Бог, као што тврди дарвинистичка теорија еволуције коју су прихватили апологете агресивног атеизма и безбожног комунизма и тиме разорили и још увијек уништавају само ткиво и душу српског народа.

Оваква тврдња госпође Вулић је богохулна, срамотна и бласфемична, али о томе доцније.

Након овога, логично је питање, ко је ђаво? Одговор и дефиниција је прецизна, ђаво је непријатељ човјечији, лаж и отац лажи. Молим Бога да ђаво није ушао у Парламент.

Неки народни посланици не би нипошто жељели да се пред њима у Скупштини појави огледало у коме би се видјеле њихове мисли у вријеме најозбиљнијих и најтежих одлука које се доносе у Парламенту.

Пред најкрупнијим и суштинским питањима државним, у главама неких народних представника сударају се најситније и најнеозбиљније али зато по народ и државу веома  опасне мисли.

Такође, неки државни достојанственици вољели би више ,да сам раније споменути ђаво стално  пред њима и са њима корача, него једно огледало које би јасно показивало њихове мисли.  Мисли неких државних достојанственика нису ни издалека достојне  њиховог звања и достојанства.

Часни Оци Српске Православне Цркве, кољеноприклоно Вас молим за опроштај за оно што изговарам и пишем јер сам себи не бих могао опростити да ово нисам изрекао.

Са радошћу и скрушено сам чекао одговор Мајке Цркве а поготово  надлежне Епархије, али је он изостао, дубоко вјерујем због мудрости часних Отаца да се Православна хришћанка, народни представник у Парламенту сама покаје, схвативши своју заблуду и свој заиста превелики гријех.

Авај, то се није догодило, у својој мудрости и благости, Црква чека а грешна преступница  и даље наставља својим изјавама да штети угледу Цркве и ремети духовни мир у народу.

И опет АВАЈ, једино је реаговао предсједавајући представничког Дома, господин Денис Звиздић, рекавши да та изјава вријеђа вјерске осјећаје.

Увјерен сам да ни сам господин Додик није срећан због божанског статуса који му је додијељен од стране високог функционера политичке странке чији је предсједник и да му је неугодно због тога.

Ипак,  ни он није реговао, иако сматрам да је био дужан да то учини и да упозори или чак примјерено казни госпођу Вулић због овог непотребног и бесмисленог чина.

Вјерујем да госпођа Вулић, која каже да за вријеме годишњег одмора чита “Сеобе” написане од Милоша Црњанског, српског Достојевског, вјерујем да зна за Мојсија покретача сеобе Израиљског народа који је промијенио историју људске цивилизације.

Наречени Мојсије је на Синајској гори добио десет Божијих заповијести од којих прве двије гласе :

1. Ја сам Господ Бог твој ; немој имати других богова осим Мене.
2. Не прави себи идола нити каква лика ; немој им се клањати нити им служити.

Посланица у Парламенту чије име више нећу помињати у својој политичкој страсти и личном безумљу прекршила је двије основне Заповијести које нам је дао Креатор  Свемира и Господар свега видљивог и невидљивог.

Божијом вољом не живимо више у доба Католичке Инквизиције…

Српска Православна Црква, Црква Немањића, Црква Стефана Дечанског, Црква  Симониде, Црква Лазарева, Црква Обилића, Црква Крађорђевића, Црква Јасеновачких, Црква Пребиловачких, Црква Глинских и других мученика је Црква дуготрпећа, Црква љубави и опроштаја.

Зато Вас молим, часни Оци Саборне Апостолске Православне Цркве да не ћутите.

Молим Вас да позовете пред своје лице Православну хришћанку која је изговорила ове богохулне ријечи, јер речено је: “СВАКИ ЋЕ СЕ ГРИЈЕХ ОПРОСТИТИ ОСИМ ХУЛЕ НА ГОСПОДА БОГА”.

Молим Вас да је позовете да се покаје и то не треба бити јавно, нека се покаје сама у миру и осами својој, у посту и молитви јер такође је казано: “Покајте се и молите се тајно, а Отац Ваш Небески платице Вам то јавно.

Ако постоји дилема ,да нећемо као вјерници икада сазнати,да ли се покајала и одступила од тешког скрнављења Божијег имена, сматрам да не треба имати бојазни, сазнаћемо то.

Морам да кажем још један страх који ме прогони и који сам управо осјетио, а то је да је поменута, како сам сазнао из њене кратког животописа, по професији  професор Разредне наставе.

Да ли ће,  када се након политичке каријере или кад након избора не буде изабрана на неку важну функцију, врати међу ученике жељне знања и свјетлости истине, наставити негирати вјечне догме и Заповијести Господње.  Највише ме тога страх.

Ја рекох и душу своју спасих, а да ли ће госпођа Вулић којој сад на крају помињем име, остаје да се види.

Вјерујем, да ће јој Црква помоћи да у молитви и у посту призна свој гријех, покаје се јер Црква је старија од државе а народ живи у јединству са Црквом.

Нека нам је свима мир, радост и благослов од Господа.

С поштовањем, Александар Петковић

The post Pismo Crkvi zbog Sanjinog boga first appeared on Gerila.info.

Mile naš, koji si na čelu SNSD-a,
da se sveti ime Tvoje,
da dođe carstvo Tvoje;
da bude volja tvoja,
i širom Srpske kao i u Laktašima.
Poslaničku dnevnicu našu nasušnu daj nam danas,
i oprosti nam lopovluk naš,
kao što i mi opraštamo stranačkim aktivistima svojim;
i ne uvedi nas u iskušenje,
no izbavi nas od zapada, muslimana i domaćih izdajnika.

Amin

The post SNSD molitva first appeared on Gerila.info.

Ova Dodikova misao izrečena je samo nekoliko dana pred početak školske godine i poslala poruku đacima da je Lenjinova maksima “Učiti, učiti i samo učiti” odavno pokopana. Na stranačkom skupu na Jahorini, Dodik je stajao ispred onih koje nazivamo politička bućnost ove zemlje, dakle omladine, te na taj način svima jasno stavio do znanja o dugogodišnjoj praksi u kojoj samo politički podobne osobe uspijevaju da dođu do tzv. državnog posla.

Sam Dodik je prije nekoliko godina najavljivao da će uvesti moratorijum na zapošljavanje, ali pomenuti moratorijum definitivno nikada nije zaživio, a ta zapošljavanja posebno učeste u izbornim godinama.

“Partijskih zapošljavanja ima uvijek. Niko nema precizne informacije o broju zaposlenih u ovoj godini, zato što jedan dio zapošljavanja ide preko konkursa, jedan dio preko ugovora o djelu i sličnih ugovora. Bilo je i primjera zapošljavanja u javnim preduzećima koji su pred izbore angažovali radnike”, kaže za portal Gerila.info Ivana Korajlić iz Transparency Internationala (TI).

Dodaje i kako je zapošljavanje u javnom sektoru glavni način sticanja podrške na izborima “zbog čega ni u RS ni u FBiH ne žele da se uhvate u koštac s problemom preglomazne administracije”, te je zaključila da političke partije “nisu spremne da prekinu uhlebljavanje svojih kadrova”.

Iz ove organizacije navode da je samo u prošloj godini  zabilježeno 1533 poziva građana koji su prijavljivali korupciju i druge nepravilnosti, a najveći broj prijava ticao se baš nepravilnosti prilikom zapošljavanja.

“Ono što se najčešće dešava kod takvih prijava na stranačko zapošljavanja je to da građani/prijavioci unaprijed kažu da znaju ko će biti izabran, što se na kraju najčešće ispostavi tačnim. Jedan takav slučaj se desio krajem prošle godine kada nam je anonimno javljeno da će u Okružnom privrednom sudu Banjaluka biti izabrano više osoba na mjesto stručnog saradnika na osnovu političkih uticaja. Sve prijavljene osobe su na kraju i izabrane”, izjavio je i Uglješa Vuković, istraživač/analitičar iz  Transparency internationala.

ZAHTJEVI STRANAKA JAČI OD ZAKONA

Da ne postoji politička volja da se prekine sa praksom dovođenja podobnih, a ne sposobnih, svjedočili smo i prije nekoliko mjeseci, kada je Gradski odbor Saveza nezavisnih socijaldemokrata iz Doboja poslao zahtjev rukovodstvu “JP Šume Republike Srpske” da se pripravnici u tom preduzeću zaposle samo uz saglasnost te stranke.

„Tražimo tačan raspored, naziv i broj radnih mesta, koje ste dobili po programu Vlade RS za obuku pripravnika. Raspodjela i popunjavanje pripadajućih radnih mjesta mora se odvijati uz saglasnost predsednika GO SNSD Doboj”, navodi se u zahtjevu koji je potpisao Uroš Gostić, predsjednik dobojskog SNSD-a, nakon kojeg je Šumama dozvoljeno zapošljavnje čak 41 novog radnika.

Vrijedi napomenuti da je samo dvije godine ranije baš iz dobojskog SNSD-a krenulo “javno zgražavanje” kada su dobili odgovor iz DNS-a koji su preduslovi za podršku kandidatu SNSD-a na lokalnim izborima.

Načelničke pozicije, članstva u Nadzornim odborima, konkursi za pripravnike, čak i sredstva za kampanju, samo su dio povelikog spiska DNS-a koji je do te mjere naljutio SNSD-ovce da su DNS-u zalijepili etiketu “interesne grupe”.

Član predsedništva SNSD Sanja Vulić izjavila je tom prilikom da su zahtjevi dobojskog odbora DNS-a jasna poruka da ta stranka pokušava da “privatizuje javne ustanove”.

“Činjenica je da DNS igra na sve strane i sa svima kako bi maksimalno profitirao i čitava njihova politička platforma u Doboju se svela na pregovaranje pozicija”, rekla je Vulićeva.

I sama Vulićeva je nakon lokalnih izbora ponovo došla u žižu javnosti kada je posao portparola u dobojskoj bolnici zamijenila ulogom Službenika za odnose sa javnošću u Vijeću naroda RS.

Bez obzira što je i sama ukazivala na potpuno jasnu privatizaciju javnih institucija, Vulićeva kaže da do nove pozicije nije došla zbog stranačkog angažmana

“Moje zapošljavanje nema veze sa politikom. Ja sam preko konkursa primljena u Vijeće naroda”, rekla je u kratkoj izjavi za Gerilu.

LEGALIZACIJA PARTOKRATIJE

Na problem stranačkog zapošljavanja upozoravaju i u pokretu Restart.

“Mi smo primjetili da je bilo predizbornih zapošljavanja i ono što smo iz medija mogli da primjetimo da se ono nije razlikovalo puno u odnosu na prethodne izborne cikluse. Prije svakih izbora dešavaju se ta, gotovo isključivo, partijska zapošljavanja, koja su po našem zakonu praktično legalizovana. Imate situaciju da se neko može zaposliti na neki određen period zbog, kako se navodi, preobimnog posla, a da tu ostane dvije godine i biva zaposlen za stalno. Tako funkcioniše partijsko zapošljavanje u Republici Srpskoj, ali i u čitavoj BiH. Ono što je loše u tome je što svi ostali građani u ovoj zemlji plaćaju cijenu legalizacije partokratije”, govori za Gerilu predsjednik pokreta Restart Stefan Blagić.

Blagić napominje da političari javna preduzeća shvataju isključivo kao izborni plijen, te da se veliki dio takvih zapošljavanja vrši netransparentno.

“Ja poznajem takve slučajeve, ali ne bih sad da govorim o imenima jer ne posjedujem nijedan formalni dokaz, a ukoliko spomenem takvo nešto, to može biti izvor potencijalne tužbe. Međutim, to se definitivno dešava. Problem je kada se nešto uradi u skladu sa zakonom, a vi znate suštinski da je urađeno mimo nekih procedura. Recimo, imate dosta primjera iz prosvjete gdje se zapošljavaju kadrovi koji dobijaju, primjera radi, testove prije samog konkursa pa na intervjuu dobiju sve bodove, pa tako onaj ko ima prosjek 6,5 na fakultetu i nema nijednu godinu radnog staža, dobije posao ispred onog ko ima, recimo prosjek devet i deset godina radnog staža”, zaključio je Blagić.

I sami radnici pojedinih javnih preduzeća upozoravaju na problem stranačkog zapošljavanja, ali se zbog progona boje javno govoriti.

“Ja znam da je bilo zapošljavanja kod nas u Elektrokrajini, ali tačnu informaciju može dati Uprava ili portparol jer niko od nas ne zna ni ko je, ni kad zaposlen. Ono što ja primjetim su nova lica u firmi. Ne znam da li sindikalci raspolažu tim informacijama”, rekao nam je kratko jedan čitalac.

MINISTARSTVA KRŠILA PROCEDURE PRILIKOM ZAPOŠLJAVANJA

Pod posebnom lupom javnosti su zapošljavanja u Vladi Republike Srpske. Gerila je u prethodnom periodu izvršila istraživanje o broju radnika, konkursnim procedurama i kršenjima procedura u ovom procesu.

Glavna služba za reviziju je u čak šest ministarstava utvrdila brojne nezakonitosti prilikom zapošljavanja, a najveći dio nepravilnosti je bio u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, te u Ministarstvu za izbjegla i raseljena lica.

Koliko je bolna tema o načinu zapošljavanja u “državnoj službi” to jeste organima uprave, pokazuje i činjenica da, do naznačenog roka, na naša pitanja nisu poslali odgovore čak iz 7 ministarstava.

Tek poslije objave teksta, odgovore na naša pitanje su poslala čak četiri ministarstva- Ministarstvo za izbjegla i raseljena lica, Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju, Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, te Ministarstvo finansija.

[pdf-embedder url=”http://www.gerila.info/wp-content/uploads/2018/11/zaposlenici-u-vladi-rs.pdf” title=”zaposlenici u vladi rs”]

Zapošljavanja je bilo i u najvećoj lokalnoj zajednici – Gradu Banjaluka. Samo u posljednje dvije godine, u Gradskoj upravi provedeni su konkursu na kojima je po različitom osnovu zaposlenje dobilo 40 izvršilaca. Uz to, izvršeno je imenovanje šefa Kabineta i savjetnika od strane Gradonačelnika u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, te imenovanje načelnika Odjeljenja, kao i imenovanje Sekretara Skupštine Grada od strane Skupštine Grada i dva potpredsjednika Skupštine grada, koji imaju
status zaposlenih u gradskoj upravi.

Iz Gradske uprave napominju da je u istom periodu prestao radni odnos za 55 zaposlenika.

Informaciju o trenutnom broju radnika nam nisu dostavili. Gerila saznaje da je “uhljebljenje” u Gradskoj upravi dobio predsjednik omladine Socijalističke partije Davor Strika. Strika je do prije par mjeseci bio predsjednik Savjeta omladinskih organizacija Banjaluke.

“Bio sam predsjednik Savjeta u prošlom sazivu. Nisam na toj funkciji već više od pola godine. Trenutno radim u Gradskoj upravi”, izjavio je Strika u razgovoru za Gerilu.

On dodaje da politički angažman nije presudan prilikom zapošljavanja.

“Mi smo oduvijek pokušavali da prije svega vidimo kompetentnost određenih kadrova, to jeste kandidata. Da li postoji takva vrsta problema, to stvarno ne znam, sa ove pozicije koju obavljam”, dodao je Strika i naglasio: “Mladi su spremni da rade. Smatramo da unutar Socijalističke partije i unutar drugih partija postoji veliki broj mladih kadrova, obrazovanih ljudi koji su spremni da daju doprinos i razvoju društva, te lokalnih zajednica”.

Na naše pitanje da li je prilikom njegovog zapošljavanja sprovedena konkursna procedura, Strika je odgovorio da je trenutno angažovan po osnovu ugovora o djelu, te da još uvijek nije za stalno zaposlen.

NAJBOLJE OCJENE ZA NAJBOLJE… STRANAČKE KADROVE

Primjere partijskog zapošljavanja vidimo i u ostalim javnim preduzećima i institucijama. Tako je pred sami početak izborne kampanje u Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica zaposlen kadar SNSD-a Dinko Huremović, na poziciju “Viši stručni saradnik za istraživanje ratnih zločina sa bezbjedonosnog aspekta”.

Huremović je imao 49 od mogućih 50 bodova, a inače, riječ je o jednom od istaknutijih aktivista SNSD-a iz Prnjavora.

Na društvenim mrežama Huremović skoro svaki dan nanovo dokazuje pripadnost političkoj opciji, a posebno se ističu fotografije sa istaknutim članovima SNSD-a. Vrijedi istaći još jednu bitnu činjenicu – Huremovićeva majka Đuka je generalni sekretar Vlade Republike Srpske.

Zanimljivo je da je u istoj instituciji (Republički centar za istraživanje rata i ratnih zločina) zaposlena i Aleksandra Stegić Radeta, supruga direktora Agencije za državne upravu, Aleksandra Radete.

S druge strane, u Agenciji za državnu upravu zaposlena je supruga Milorada Kojića, direktora Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina. Na proteklim izborima Kojić je bio kandidat SNSD-a za poziciju poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Aleksandar Radeta, direktor Agencije za državnu upravu nije odgovorio na pitanje Gerile koliko je u proteklih dvije godine zaposleno radnika u javnom sektoru Srpske.

Umjesto toga, Radeta u pisanom odgovoru navodi da je „prema stanju od 28.11.2018. godine u Ministarstvima, republičkim upravama i republičkim upravnim organizacijama zaposleno je 3.759 državnih službenika i 1.903 namještenika.”

On je podsjetio da postupak zapošljavanja namještenika sprovode republički organi uprave, dok postupak zapošljavanja državnih službenika sprovodi Agencija za državnu upravu.

U praksi, to znači da ministri u ministarstvima ili direktori javnih preduzeća imaju nadležnost da izaberu članove komisija koje će provesti konkursnu proceduru za prijem radnika.

Agencija na čijem čelu se nalazi Radeta od 1. avgusta, pa do 14. novembra raspisala je i sprovela 27 konkursa za 64 državna službenika, a u ovom trenutku aktivno je tačno 10 oglasa, za 41 državnog službenika.

Vrijedno je napomenuti da su, između ostalih, sprovedeni konkursi za direktora Republičkog pedagoškog zavoda, te Zavoda za statistiku.

Na mjesto direktora Republičkog pedagoškog zavoda reizabran je funkcioner SNSD-a Predrag Damjanović koji je osvojio konkursnu komisiju jer je dobio maksimalnih 50 bodova. Damjanovića su prije četiri godine optužili iz banjalučke organizacije SDS-a da vrši pritisak na direktore škola da se učlane u SNSD, a u žižu javnosti ponovo je upao kada je u jeku kampanje za ove izbore poslao dopis direktorima škola da dovedu djecu na litiju prilikom osvećenja temelja srpsko-ruskog hrama u Banjaluci.

Za direktora Zavoda za statistiku, takođe sa maksimalnim brojem bodova (50) izabran je još jedan visokopozicionirani član SNSD-a i bivši ministar Jasmin Komić, koji na konkursu uopšte nije imao konkurenciju.

Za kraj vrijedi dodati da je bez konkurencije bio i sam Aleksandar Radeta, jer je na konkursu za direktora Agencije za državnu upravu, a koji je raspisala i sprovela ista institucija, bio jedini prijavljeni.

Bez obzira na sve, njegove ocjene su bile malo skromnije, za razliku od prethodna dva pomenuta slučaja – Radeta je osvojio “tričavih” 48 od mogućih 50 bodova.

AKTUELAN SLUČAJ RAZVOJNE BANKE FBiH

Moratorijum na području FBiH ostao je samo puko slovo na papiru, jer je tokom njegovog trajanja samo putem konkursa zaposleno više od 800 državnih službenika, a stvarni broj je nemoguće utvrditi jer je veliki broj novih uposlenika došao i bez konkursa.

Vlada FBiH, na koncu, nije produžila moratorijum koji je trajao do 30. juna ove godine, tako da je baš u jeku izborne kampanje ponovo otvorena mogućnost novih zapošljavanja u javnoj upravi u FBiH.

[pdf-embedder url=”http://www.gerila.info/wp-content/uploads/2018/11/Prijava-AB.pdf” title=”Prijava AB”]

Uglješa Vuković iz Transparency internationala navodi da, kada je riječ o ovoj godini, karakteristično je da im je došlo mnogo više prijava koje se tiču preduzeća i institucija iz FBiH.

Napominje da je ove godine posebno aktuelan slučaj iz Razvojne banke Federacije BiH, gdje je član Nadzornog odbora Amir Avdić istovremeno i zamjenik predsjednika Kantonalnog odbora SDA Unsko-sanskog kantona, što je suprotno Statutu i Zakonu.

redakcija GERILA.info

* Tekst je proizveden u okviru medijskog pool-a Mreže ACCOUNT (Antikorupcijska mreža organizacija civilnog društva)

The post Zapošljavanje u javnom sektoru: Umjesto diplome stranačke knjižice first appeared on Gerila.info.