Na konferenciji posvećenoj transparentnosti upravljanja koncesijama u Sarajevu otvoreno je pitanje koje se godinama gura u stranu: koliko BiH zaista zarađuje od svojih prirodnih resursa – i koliko gubi.

Prema dostupnim podacima, udio koncesionih naknada u ukupnim javnim prihodima dodatno je pao, sa 1,2 na svega 1,02 odsto. Istovremeno, dug koncesionara prema državi premašuje devet miliona konvertibilnih maraka, ali ni ta cifra nije konačna.

Podaci kao problem: država ne zna koliko gubi

Ključni problem nije samo u neplaćenim obavezama, već u činjenici da potpuni podaci ne postoje – ili se ne objavljuju.

Čak sedam institucija odbilo je dostaviti informacije o naplati koncesionih naknada, dok su druge dostavile tek djelimične podatke. Time je onemogućen precizan uvid u stvarne gubitke, a revizori godinama upozoravaju na iste probleme: neusklađene zakone, nepostojanje jedinstvenih evidencija i sistem koji funkcioniše bez jasnih pravila.

Transparency International BiH upozorava da takva netransparentnost ima konkretne posljedice.

„Ovaj problem dodatno pogoršava slabost institucija koje treba da osiguraju poštovanje zakonskih procedura, što omogućava izbjegavanje obaveza i neregularnosti u realizaciji ugovora“, rekla je Ivana Korajlić, izvršna direktorica TI BiH.

Dodaje da neodgovorno dodijeljene ili loše nadzirane koncesije ne ugrožavaju samo budžete, već i životnu sredinu i sigurnost građana, dok istovremeno narušavaju povjerenje u institucije.

Niske naknade i visoki troškovi za građane

Da problem nije samo u naplati, već i u samim uslovima pod kojima se koncesije dodjeljuju, ukazuju i predstavnici institucija i stručnjaci.

Zastupnik u Parlamentu FBiH Admir Čavalić ističe da su koncesione naknade u BiH među najnižima u regionu, te da bi ih trebalo povećati i vezati za tržišne cijene resursa.

„Novac od koncesija mora se pravednije raspodijeliti lokalnim zajednicama koje direktno snose posljedice eksploatacije“, poručio je Čavalić.

Drugim riječima, dok kompanije koriste prirodne resurse, lokalne zajednice često ostaju bez adekvatne nadoknade – ali sa dugoročnim posljedicama.

Sistem bez tendera i pravila

Na ozbiljne sistemske propuste ukazao je i Mirsad Hasanić iz Komisije za koncesije FBiH.

Kako navodi, samoinicijativne ponude postale su pravilo, dok su klasični javni tenderi gotovo nestali iz prakse. To znači da se koncesije često dodjeljuju bez stvarne konkurencije, čime se pojedini investitori unaprijed dovode u povlašten položaj.

Dodatni problem predstavlja i tzv. fragmentacija projekata.

Redžib Skomorac iz Centra za životnu sredinu upozorava da se, posebno kod solarnih elektrana, projekti namjerno dijele na manje cjeline kako bi se izbjegla obaveza dodjele koncesije.

Takva praksa omogućava investitorima da zaobiđu zakonske procedure, dok država ostaje bez prihoda, a javnost bez kontrole.

Između potencijala i zloupotrebe

U teoriji, koncesije bi mogle biti snažan alat razvoja. U praksi, kako upozorava profesor Ekonomskog fakulteta u Tuzli Hajro Kofrc, to je moguće samo uz striktno poštovanje pravila.

„Koncesije mogu donijeti značajne koristi, ali samo ako postoji jasan i transparentan sistem upravljanja“, naglašava Kofrc.

Upravo zbog toga, na konferenciji su predstavljene preporuke koje bi mogle promijeniti trenutnu praksu: usklađivanje zakona sa EU standardima, obavezne javne konsultacije prije dodjele koncesija, te uspostavljanje javnih registara ugovora sa detaljnim finansijskim podacima.

Posebno je naglašena potreba primjene Aarhuske konvencije – prava na pristup informacijama, učešće javnosti u odlučivanju i pravnu zaštitu.

Sistem koji više gubi nego što dobija

Zaključak učesnika konferencije bio je gotovo jednoglasan – ovakav način upravljanja koncesijama donosi malo koristi društvu.

Dok se prirodni resursi eksploatišu, prihodi opadaju, dugovi rastu, a podaci ostaju skriveni. Između zakona koji se ne primjenjuju i institucija koje ne odgovaraju, sistem koncesija u BiH sve više liči na prostor bez jasnih pravila.

A cijenu tog haosa, kao i mnogo puta do sada, ne plaćaju oni koji najviše zarađuju – već građani.

GERILA

The post Milioni nestaju, podaci se kriju: Kako koncesije u BiH postaju izvor gubitaka umjesto razvoja first appeared on Gerila.info.

Ali, krenimo redom.

Od ignora do ignita

Mjesecima su aktivisti i mještani majevičkog kraja upozoravali: planirana eksploatacija litijuma ugroziće vodu, vazduh, zemlju, život. Podnijeli su preko 6.000 potpisa, dobili podršku skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, održali desetine skupova, apela, tribina.

I kako je Narodna skupština odgovorila?

Nijemo. Tačnije – „demokratski“ tiho. Od 64 prisutna poslanika, svega njih 21 glasao je za građansku inicijativu. Ostali su, uprkos prisustvu, odlučili da ignorišu svoj mandat. Da ne pritisnu nijedno dugme. Takva politička šutnja bila je dovoljna da inicijativa bude skrajnuta.

Kada su inicijatori, uz pomoć Centra za životnu sredinu, podnijeli žalbu Vrhovnom sudu RS zbog neregularnog glasanja, vladajuća većina je ćutala. Opet.

Sve do jednog TV intervjua.

Istraga sedmice: Litijum u eteru

U intervjuu za emisiju Istraga sedmice Hayat televizije, članica Predsjedništva BiH i bliska saradnica Milorada Dodika, Željka Cvijanović, govorila je o pregovorima sa američkom administracijom. Spomenula je i litijum – u kontekstu potencijalnih sporazuma sa SAD-om, navodeći potrebu „otvaranja prema Zapadu“ i ulaganja u razvojne projekte. Bio je to trenutak kad je nešto škripnulo.

Draško Stanivuković, lider Pokreta „Sigurna Srpska“, dočekao je tu izjavu kao dokaz da se „Republika Srpska prodaje za lični mir“ vladajuće elite. U nizu objava na društvenim mrežama optužio je Dodikovu ekipu da su „litijum i prirodna bogatstva stavili na sto“ pred stranim centrima moći.

„Nakon kumovih zgrada, Vijadukta i Serdarova, sada je na redu zemlja“, poručio je Stanivuković. „Litijum je politički zalog za lične slobode.“

Iako Cvijanovićka tvrdi da je u intervjuu zapravo odgovorila „ne, nije“ na pitanje da li je litijum bio dio dogovora sa Amerikancima, Stanivuković je – kako tvrde režimski mediji – izmontirao snimak tako da izgleda kao da ona odgovara „naravno“.

Nije prošlo dugo dok Željka Cvijanović nije reagovala.

Старим манипулацијама прикриваш нове. Ти си мали манипулатор и фалсификатор. Џаба се уваљујеш у велике теме кад ни о малим стварима не знаш ништа. Видимо се на суду. https://t.co/b79UtPCSXX pic.twitter.com/unHfCJuRN9

— Жељка Цвијановић (@Cvijanovic_Z) November 11, 2025

„Ti si mali manipulator i falsifikator“, poručila je Stanivukoviću na društvenoj mreži X. „Vidimo se na sudu.“ Uslijedila je najava tužbe, uz tvrdnju da je Stanivuković već jednu izgubio i da je „očajan“.

Vukanović: Ugovori ispod stola

Nebojša Vukanović, lider Liste za pravdu i red, otišao je korak dalje. On je u istom intervjuu prepoznao „otkrivanje dijelova zakulisnih radnji i trgovina s Republikom Srpskom“, te prozvao Cvijanović da predlaže „predaju zaliha litijuma Americi kako bismo se zbližili s Trampom i Amerikom“.

“Punih sat vremena Avdo (Avdić, prim nov) je ispovjedio Željku Cvijanović za emisiju Istraga sedmice Hajat televizije, otkrivajući nam dijelove tajni, zakulisnih radnji i trgovina Republikom Srpskom. Tako smo saznali da Željka Cvijanović mnogo više poštuje i voli i da su joj bliži NATO, Evropska Unija i zapad nego BRIKS, uz poruku da Republika Srpska treba sklopiti ekonomski sporazum sa Amerikom i predati joj zalihe i rudnike litijuma, ali i drugih ruda i sirovina, kako bi se mi ubrzano razvili te zbližili sa bratom Trampom i Amerikom…Ne treba puno biti mudar i čitati između redova pa shvatiti da je suština kapitulacije u Vašingtonu i skidanja sankcija vrhu režima, povezanim firmama i licima u poruci SVE MOŽE, i NATO, i Litijum, i imovina, i da zbog te veleizdaje Srba i Republike Srpske imaju podršku Amerike, Hrvatske i zapadnih sila, ali i SDA, HDZ i brojnih stranaka iz Federacije”, napisao je Vukanović, između ostalog, na svom blogu.

Bio je to još jedan signal da se litijum pretvorio u politički alat u kampanji – što ujedno ukazuje i na nervozu u redovima vlasti. A da bi tema mogla da postane eksplozivna pokazuje i Cvijanovićkina izjava da će tužiti Stanivukovića, optužujući ga za „podmuklu prevaru“.

I šta je zapravo istina?

U pozadini političke buke i međusobnih optužbi ostaje činjenica da je vlada RS već godinama ignorisala građansku volju da se Majevica zaštiti kao park prirode. Kompanija Arcore AG, iako formalno još nema koncesiju, aktivno je istraživala nalazišta litijuma još od 2018. godine.

U međuvremenu, građanske inicijative – iako zakonski validne – doživjele su ignorisanje, proceduralno sabotiranje i pravne akrobacije. U više navrata, vlasti su tvrdile da „nisu ispunjeni uslovi“ za raspravu, iako su svi zakonski kriterijumi bili ispunjeni.

Načelnik Lopara, Rado Savić, javno je upozoravao da će otvaranje rudnika „ugroziti život i zdravlje ljudi, kao i životnu sredinu“. Malobrojni poslanici poput Đorđa Vučinića i Tanje Vukmanović govorili su o zagađenju, hidrauličkom ispirku i kiseloj magli koja bi mogla ugroziti tlo, vodu i pluća ljudi. Sve uzalud.

Podsjećamo, Milorad Dodik je 20. februara ove godine u Palati Republike u Banjaluci primio predstavnike švajcarske kompanije Arcore AG i kanadsko‑švajcarske firme Rock Tech Lithium Inc.

Sastanak se desio svega tri dana prije nego što je Arcore podnio zahtjev za eksploataciju litijuma kod Lopara, čime je označen ključni korak u prelasku sa istraživanja na eksploataciju. Tokom sastanka, Dodik je investitorima poručio da Republika Srpska „nudi stabilnost i pravnu sigurnost“, dajući time političku podršku projektu. Iako iz institucija tvrde da formalno još nije odlučeno o koncesiji, zahtjev je podnesen u zakonskom roku i otvara vrata za dalje procedure.

Kad ne može životna sredina, može kampanja

Paradoks je u tome što litijum nije postao tema zbog ekoloških razloga, nego zbog – politike. Tek kad je postao „predizborni napad“, institucije i moćnici su se zainteresovali.

I dok Željka Cvijanović najavljuje tužbe, Stanivuković optužuje za izdaju, a Vukanović govori o „dogovorima sa NATO-om“, jedno ostaje neporecivo: nijedan zvaničnik iz vrha vlasti RS do sada nije jasno rekao da rudnika litijuma na Majevici neće biti.

Građani su to rekli više puta. I na ulicama. I potpisima. I pred skupštinom. I pred Vrhovnim sudom.

Čini se, na kraju, da u ovoj zemlji životi ljudi i priroda koja ih okružuje postaju važni tek kad mogu poslužiti za političke obračune.

Dejan Rakita / GERILA

The post Kako je Majevica postala politički ulog: Litijum ću te, litijumom ćeš me! first appeared on Gerila.info.