U ime Kancelarije za razmatranje žalbi sa Svjetskom bankom pregovaraju učesnici koruptivnih afera

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Na sastanak sa predstavnicima Svjetske banke, na kojem se odlučuje o tome hoće li ova finansijska institucija Putevima Republike Srpske odobriti kredit težak 100 miliona evra,  pozvan je i predstavnik Kancelarije za žalbe Bosne i Hercegovine i oni su delegirali Dragana Vukajlovića, čovjeka koji je uhapšen zbog korupcije u poslovima sa “Putevima RS” i koji je priznao da je uzeo mito za posao sa ovim preduzećem, prenosi Žurnal info. O čemu se radi?

Javnost Republike Srpske i Bosne i Hercegovine je početkom 2016. godine upoznata sa aferom u koju su bili uključeni Putevi RS, Kancelarija za žalbe i firma Elektrounion sa kojom se kao vlasnik u vezu dovodi bivši poslanik SNSD-a Siniša Dodik.

Putevi Republike Srpske, odnosno tadašnje rukovodstvo tog preduzeća 2012. godine raspisali su redovan tender za održavanje puteva na istoku Republike Srpske, tačnije na takozvanom sarajevsko-romanijskom platou, ukupne dužine puteva 700 kilometara. Ugovor sa firmama koje dobiju posao održavanja potpisuje se na četiri godine.

Posao vrijedan četrdesetak miliona maraka bio izuzetno primamljiv pa je  Elektrounion (Siniša Dodik je u nekoliko navrata tvrdio da nije vlasnik preduzeća već da im samo iznajmljuje poslovni prostor) pokušao da ga dobije i prije nego što je raspisan tender. Pokušaje Elektrouniona odbilo je tadašnje rukovodstvo Puteva Srpske. Tender je raspisan.

Prilikom otvaranja pristiglih ponuda za održavanje puteva u ovom dijelu Srpske komisiji je pristupio zastupnik preduzeća Elektrounion koji je zatražio obustavljanje otvaranja ponuda jer Elektrounion ima prigovor na proceduru tendera.

Komisija je utvrdila da ne postoji nikakva zvanična žalba i posao otvaranja ponuda je završen a posao je dobila firma Romanija putevi Sokolac. Komisija je konstatovala da u Puteve uopšte nije ni dostavljena bilo kakva ponuda firme Elektrounion.

Nakon što je prošao zakonski rok za zaključenje ugovora od 15 dana u Puteve je stigla žalba Elektrouniona. Žalba je ocijenjena kao apsolutno neosnovana i odbijena je. Elektrounion se žalio na to što je u tenderskoj dokumentaciji za posao traženo iskustvo u poslovima održavanja. Elektrounion je imao prigovor na to što je u tenderu traženo da firma koja konkuriše ima odredjen obim posla u prethodnoj godini, odredjen broj stalno zaposlenih i odredjenu mehanizaciju.

Nakon rješenja Puteva kojim je žalba Elektrouniona odbijena na adresu Puteva stiglo je obavještenje iz Kancelarije za razmatranje žalbi o žalbi ove firme. Kancelarija je tražila obustavu postupka zaključenja ugovora dok se žalba ne razmotri. Kako u roku od 15 dana Kancelarija za razmatranje žalbi nije donijela nikakvu odluku Putevi su zaključili ugovor sa Romanija putevima.

Nekoliko dana nakon toga u Puteve stiže obavještenje iz Kancelarije za razmatranje žalbi da je žalba Elektrouniona usvojena i da se poništava tenderska dokumentacija za ovu nabavku. Ova odluka Kancelarije nije mogla da bude sprovedena jer je posao javne nabavke već bio okončan.

Elektrounion i Komisija za razmatranje žalbi nakon svega u više navrata su od Puteva tražili na uvid ugovor Puteva sa Romanija putevima što su Putevi odbijali da učine. Elektrounion se ponovo žali Kancelariji za razmatranje žalbi tražeći nadoknadu štete. Komisija za razmatranje žalbi usvaja ovakvu žalbu, iako se žalba može podnijeti samo protiv upravnog akta, i najavljuje da će se o nadoknadi štete koju je navodno pretrpio Elektrounion naknadno odlučiti.

Sud BiH je na žalbu Puteva ovakvo Rješenje Kancelarije za razmatranje žalbi poništio i postupak vratio na početak. U novom postupku nova uprava Puteva, koja je u medjuvremenu imenovana nakon smjene prethodne u aprilu 2014 godine, Elektrounionu i Kancelariji za razmatranje žalbi dostavila je ugovor Puteva sa Romanija putevima.

Na osnovu tog ugovora vještak kojeg je angažovala Kancelarija za razmatranje žalbi utvrdio je visinu štete koju je navodno pretrpio Elektrounion. Deset odsto od vrijednosti četverogodišnjeg ugovora za održavanje odnosno 3,5 miliona maraka.

Komisija za razmatranje žalbi utvrdila je da je u postupku javne nabavke prekršen Zakon o javnim nabavkama. Ono što je nevjerovatno jeste to da se sva eventualno nastala šteta po Zakonu o javnim nabavkama odnosi isključivo na ponudjača odnosno na onoga ko je dostavio ponudu i smatra da je oštećen. Elektrounion uopšte nije dostavio svoju ponudu odnosno nije učestvovao na tenderu. Dobio je 3.498.000 maraka.

Račun Puteva Republike Srpske u septembru 2015. godine bio je blokiran zbog presude Suda BiH kojom je ovo javno preduzeće bilo dužno da firmi Elektrounion iz Istočnog Sarajeva isplati 3,5 miliona maraka.

Siniša Dodik

Putevi Republike Srpske uputili su tužbu protiv ovakvog riješenja i tražili odgadjanje izvršenja što im nije omogućeno.

Firma Elektrounion naplatila je svoja potraživanja nakon presude Suda BiH a Putevi Republike Srpske bili su primorani da firmi Elektrounion isplate 3,5 miliona maraka kao odštetu za navodno pretrpljenu štetu ove firme.

U čitavoj priči posredovala je Kancelarija za razmatranje žalbi BiH  koja je zaključila da je Elektrounion oštećena strana iako nije učestvovao u tenderskoj proceduri odnosno konkursu koji su Putevi raspisali za redovno četverogodišnje održavanje puteva 2012-te godine.

Tadašnje rukovodstvo Puteva RS odbilo je pritiske  da posao direktnom pogodbom bude dodijeljen Elektrounionu. Raspisan je tender a posao vrijedan 35 miliona maraka dobila je firma Romanija putevi Sokolac kao najpovoljniji ponudjač. Na raspisan tender nije se prijavila firma Elektrounion ali je zastupnik te firme pokušao da spriječi tendersku proceduru. Nakon što Elektrounion ni u tome nije uspio uslijedila je žalba na čitav postupak a Kancelarija za razmatranje žalbi u daljem postupku je, prihvatajući sve žalbe Elektrouniona, omogućila da firma koja nije bila učesnik tendera bude proglašena za oštećenu stranu.

Banjalučko Okružno tužilaštvo je zbog čitavog slučaja vodilo i obustavilo istragu protiv tadašnjeg rukovodstva Puteva. Tužilaštvo je procijenilo da nema osnova za istragu protiv tada odgovornih lica u Putevima i da je tadašnje rukovodstvo učinilo sve po zakonu kada je u pitanju dodijeljivanje posla za održavanje puteva romanijskog platoa za period 2012-2016 godina.

U međuvremenu je krajem 2016. godine Sud Bosne i Hercegovine poništio rješenje Kancelarije za razmatranje žalbi (KRŽ), prema kojem je JP “Putevi RS” firmi “Elektrounion” iz Istočnog Sarajeva isplatilo 3,4 miliona maraka.

SIPA je hapsila Dragana Vukajlovića ali i Duška Lazarević (direktor Elektrouniona) ali su obojica nakon saslušanja pušteni. Siniša Dodik tada je prešao u Srbiju. Postupajući tužilac tražio je raspisivanje potjernice ali to nisu odobrile Gordana Tadić tadašnja V.D. glavnog tužioca i Ozrenka Nešković šef Odjeljenja za organizovani kriminal i korupciju. Dodik je kasnij, nakon što se vratio u BiH, takođe saslušan i pušten. Iako je tužilaštvo tražilo da Vukajlović bude suspendovan na poslu u Kancelariji za razmatranje žalbi on je tamo ostao da radi a danas predstavlja ovu instituciju na sastanku sa Svjetskom bankom.

Gerila info