Potrebna veća izdvajanja za unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja

  • 10
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Piše: Olivera Peranović, Banjaluka.com

U prethodnoj akademskoj 2017/2018 godini na Univerzitetu u Banjaluci, za 182 gostujuća profesora iz budžeta je izdvojena svota novca od 1 240 320 konvertibilnih maraka, dok je na mjesečnom nivou iznos bruto naknade 103 360 KM. To su podaci koje je Rektorat potvrdio.

Uprkos podacima sa sajta Zavoda za zapošljavanje RS da se stopa nezaposlenih stanovnika u Republici Srpskoj od 2010. do 2018. smanjuje, a broj nezaposlenih doktora nauka raste, Univerzitet ističe da postoji potreba za gostujućim profesorima.

“Kada govorimo o stručnoj spremi profesora koji su angažovani kao gostujući profesori, riječ je o doktorima nauka, sa izborima u zvanja docent, vanredni ili redovni profesor”, poručili su iz Rektorata.

Broj nezaposlenih doktora nauka u RS, muškarci; Sajt Zavoda za zapošljavanje RS; Period 2010.-2018.godine

Broj nezaposlenih doktora nauka u RS, žene; Podaci sa sajta Zavoda za zapošljavanje RS; Period: 2010.-2018.godine

O razlozima angažovanja gostujućih profesorima, uprkos rastu broja nezaposlenih lica na Zavodu za zapošljavanje, koja imaju zvanje doktora nauka, te potrebi za novim stručnim kadrom, porazgovarali smo i sa profesorima koji su zaposleni na fakultetima na Univerzitetu.

Bolonjski proces zahtijeva razmjenu

Prema riječima profesora Fakulteta političkih nauka (FPN), Đorđa Vuković, Univerzitet se između ostalog vrednuje i na osnovu toga koliko je otvoren za gostujuće profesore. Razmjena profesora i nastavnika je normalna, prirodna i dobrodošla.

“Po zakonu se insistira da imamo i postdiplomske i doktorske studije, ne zato što Univerzitet želi da bude rasipnik, već zato što ta pravila nalaže zakon i tendencije Bolonjske deklaracije. Da bi fakultet bio lincenciran, mora imati doktorske studije. Na doktorskim studijama moraju predavati vanredni ili redovni profesori, a mnogi profili nemaju taj kadar. Koncept integrisanog Univerziteta zahtijeva stalno mijenjanje i dolazak profesora”, rekao je Vuković.

Profesori su u jednom saglasni – Nema dovoljno domaćeg kadra

Vitomir Popović, profesor na Pravnom faakultetu na Univerzitetu u Banjaluci, kaže da je nastupio period kad se susreću sa pitanjem kadra, i to ne samo na Pravnom fakultetu.

“Problem je ako nemate adekvatan ili dobar kadar, onda neće ni studenti de se upisuju, neće ni oni da budu dio takvog sistema”, rekao je Popović.

Domaćeg kadra za mnoge oblasti nema, rekao je Vuković, a isto mišljenje dijeli i Ivan Šijaković, takođe profesor na FPN-u.

Komentarišući porast broja nezaposlenih doktora nauka, Šijaković opominje da ovde postoje i ograničavajući faktori.

“Ako ti ljudi jesu doktori nauka, oni moraju imati radove objavljene u stručnim časopisima. Ako to nemaju, onda oni zbog toga ne mogu da dobiju to radno mjesto. Druga stvar, budući da je u pitanju državna institucija, teško prima nove kadrove u stalni radni odnos.”

Šijaković kaže da Univerzitet možda zato radije bira inostrane kadrove koji će za 1000 Eura raditi cijeli semestar, nego domaće koji toliko traže za jedan mjesec.

“Na FPN-u smo tražili nove docente i asistente, ali odgovor je bio da nema sredstava. Državni fakultet dozvoljava napredovanje postojećih kadrova, ali teško prima nove”, rekao je Šijaković.

Sličan komentar je imao i Vuković, koji kaže da na studijskom programu “Politikologija” nema dovoljno asistenata, čak je ugašen i Institut za društvena istraživanja gdje su zapošljavani najbolji studenti sa FPN-a.

Potrebno je više obrazovnog kadra, a to što se izdvaja za gostujuće profesore je sitno u odnosu na to gdje se potroše sve pare, rekao je Popović.

”Pogledajte 4 potpredsjednika Narodne skupštine, kome trebaju 4 potpredsjednika danas. Po 500 000 to je 2 miliona. Kome to treba?”, zapitao se Popović.

Umiješanost politike pri zapošljavanju kadrova na fakultete

Ivan Šijaković i Vitomir Popović su saglasni da je politika “poklopila Univerzitet” i da direktno utiče na zapošljavanje.

“Oni bi ove koje su proizveli preko noći, da budu vrhunski profesori, a to ne može. To je naša nesreća, obrazovanje je nekad bilo autonomno, a sad više nije. Sad je direktno pod politikom, to je problem”, rekao je Popović.

S druge strane, Vuković kaže da što se tiče povezanosti politike i zaposlenih na Fakultetu političkih nauka – politika ne može nekog dovesti da radi na fakultet, već ga mogu dovesti samo njegove reference.

“Predavači poput Srđana Trifkovića imaju međunarodnu reputaciju, rado je viđen od Amerike do Rusije,  i ima stručnost koja se ne može osporiti. S druge strane, mišljenja sam da pojedini zaposleni na Fakultetu jesu previše zagazili i u politički život, što ne podržavam. Univerzitetski profesor mora da njeguje kritičku misao, da bude izvan partija, da bude kritički orjentisan prema vladajućim tendencijama, te da svojim djelovanjem u društvu brani čast intelektualne zajednice, što najčešće nije slučaj, jer je većina profesora bliska vlasti”, rekao je Vuković.

2019 optimističnija za prosvjetne radnike

Početkom ove godine Vlada Republike Srpske donijela je Odluku o cijeni rada i time odredila povećanje plate zaposlenima u obrazovanju i kulturi sa visokom stručnom spremom za osam odsto.

“U 2019. godini je predviđeno 22 miliona KM za povećanje plata”, rekla je Natalija Trivić, ministar prosvjete i kulture.

S druge strane iz Rektorata kažu da od ukupno njih 182, koliko ih je bilo angažovano u prošloj akademskoj godini, njih 40 neće biti angažovano u ovoj akademskoj godini na prvom i drugom ciklusu studija. Na trećem ciklusu i svim drugim specijalističkim studijima gostujući profesori su i dalje potrebni.

 

Priča je objavljena u sklopu programa podrške novinarima IMEP, finansiranog od strane USAID